SVET APOKALIPSE

Svet apokalipse u paranoidnom modernom dobu, dok svaka gesta dobija višestruko tumačenje.

U manipulativnoj stvarnosti, namerna i svrsishodna interpretacija osnova je proizvođenja realnosti, koja je često upravo obrnuta ili sasvim drugačija od prikaza.

Zasnovana na dualizmu i sumnji bića u sebe i svoju istinu, poljuljana, relativizovana, čak i osporena, stvarnost nema dokaza da je stvarna i uopšte postojeća.
Ovu pukotinu ljudskog uma, tanku poput apstraktne zamišljene prave ili žileta, upravo i najviše (zlo)upotrebljavaju majstori manipulizma.
U zavisnosti od cilja koji se određenom manipulacijom želi postići ili željenog efekta, kontekst se potiskuje u drugi plan, a fokusiraju detalji koji pažnju usmeravaju na određeni objekat. Tako se prastarim metodom postiže zanemarivanje celine, uvida u suštinu i ometa donošenje meritornog suda il zaključka, dok se i privid razvodnjava do kranjih granica „rastera“.
Neretko se danas čini da o istoj stvari različiti ljudi imaju više mišljenja. Često se namerno pravi zbunjujuća zbrka. Ona odvraća od smislenosti. A dva osvrta na istu stvar deluju kao da se ne tiču identičnog objekta. Prava pomutnja jezika. Vavilon.

 
Jezik, neprecizan i pogrešan, neodgovarajući, u opštoj buci dodaje decibele od kojih pucaju bune opne. Tako se ogluvi i ne čuje više ništa. Vavilon onesposobljuje jezik da izrazi pojmove i da sa određenim terminom i njegovim karakteristikama poveže određeni predmet ili objekat. On je stvarnost opisivanu opšteprihvaćenim govorom, učinio nerazumljivom. Nerazumljivo odvraća pažnju kao amorfno i nedokučivo. Ono otuđuje, jer onemogućava i razmenu misli i komunikaciju, zato što se iste realnosti vide kao drugačije, te kao takve tumače i opisuju. Vavilon je starozavetni pojam za haos kakav nastaje pomutnjom jezika, to jest nedostatkom sporazumevanja o dogovorenim imenima kojima se pojave, događaji, predmeti i bića imenuju. Vavilon je nedostatak ikakvog dogovora o zajednički usaglašenim terminima.On je kraj, posle koga sledi neki novi početak.

 
Doba koje je zloupotrebilo deliće stvarnosti u manipulativne svrhe, pretvorivši je u razbijeno ogledalo, s polomljenom i izobličenom, kubističkom slikom sveta, pretvorilo ga je u novovekovni Vavilon.
S obzirom da ovo iskustvo beznađa nije izvorno niti devičansko, ostaje nada da će imuni sačuvati svet od Apokalipse. To može samo svest.
Ž.Ž.