Žestoki sukobi katolika i protestanata u 16. veku odrazili su se na gotovo čitavu Evropu. Točak pokrenut od Lutera i Kalvina očigledno da nije mogao da se zaustavi, bez obzira na svo nastojanje rimske kurije.
Reformacija se širila po Evropi gotovo progresijom. Njome su zahvaćene Engleska, Nemačka, skandinavske zemlje, veliki delovi Francuske…
Katolička crkva se, u jednom trenutku, našla u potpunoj defanzivi. Korupcija i raskalašan život katoličkog klera prouzrokovao je dramatične promene na karti Evrope.
U srcu najkatoličkije zemlje Španije, kao odgovor, rađa se novi crkveni red – isusovci (jezuiti). Osnivač tog novog reda je bio španski plemić Ignjacio Lojola. Vredi napomenuti da je red osnovan u Parizu, ali je "pedigre" potpuno španski..
Red je počeo da se širi i da gvozdenom voljom, lukavstvom, zaverama, propagandnim ratom na svim nivoima, preuzima primat udarne pesnice u odbrani katoličke vere.
Katolička liga, stvorena na njihovu inicijativu na području Francuske, uključuje se sa novim i fanatičnim impulsom.
Katoličku delatnost su pratile, takođe, mnogobrojne jezuitske aktivnosti u ostatku Evrope.
Otpor protestanata je, međutim, žestok i broj žrtava raste iz dana u dan, iz godine u godinu... Reke krvi su zapljusnule stari kontinent. Miris lomače se oseća gotovo svuda – inkvizicija radi nesmetano punom parom. Događaji se smenjuju velikom brzinom...
Vartolomejski pokolj hugenota (francuski protestanti), teror u onom delu gde je katoličanstvo bila izrazita većina, zaustavlja širenje protestantizma.
Ratovi u Nemačkoj, Francuskoj i čitavoj srednjoj Evropi reflektuju se i na događaje na istoku Evrope (pravi epilog verskih sukoba katolika i protestanata biće tzv. tridesetogodišnji rat u 17. stoleću). Bez obzira na tešku situaciju u kojoj se nalazi, rimokatolička crkva nikako nije, naime, zaboravila na, takođe, nestabilni Istok Evrope.
Papa Klement VIII, uz sijaset drugih svojih problema, rešava da zaigra na kartu istočno-pravoslavnog slovenskog sveta. Potrebno mu je, naime, širenje na istočni deo da bi se, po njegovim rečima, zaštitio od protestantizma. Nadao se da tamo postoje veliki izgledi za uspeh. Angažuje poljskog jezuitu Petra Skargu da dešavanja na Istoku usmeri u pravcu želje rimske crkve. Potrebno je napisati da je papa angažovao Skargu na osnovu preporuke Antonija Posevina, vatrenog katolika i jezuite, kojeg je, svojevremeno, car Ivan Grozni prognao iz Rusije. Posevino je, inače, autor najgorih pamfleta i laži protiv Rusije. Na osnovu njegovih izmišljenih svedočenja stvorena je neprilična i puna predrasuda slika o ruskom narodu.
U to vreme na snazi je Poljsko-Litvanski savez koji drži deo današnje Ukrajine, Belorusije i Rusije pod svojom vlašću.
Petar Skarga, neverovatno obrazovan, sposoban, lukav, hrabar, intrigant najvišeg kalibra, uključuje se u verska pitanja pravoslavnog sveta i veoma vešto stavlja na „sto“ pitanje unije na Istoku. Skarga, na veliko zadovoljstvo pape, raznim metodama i izdašnim sredstvima, uspeva da angažuje jedan deo sveštenstva Ruske pravoslavne crkve. Pravoslavni mitropolit Mihail Rogoza i još četvorica episkopa doneli su odluku o ujedinjenju sa katoličkom crkvom. U pitanju je bio apsolutno marginalni broj sveštenika, uz to još i raščinjenih, ali to, uopšte, nije delovalo na Skargu i njegove planove kao ni na redosled poteza koji će uslediti.
Brestka unija (Brest, grad u današnjoj Belorusiji) 9. oktobra 1596. je ozvaničila stvaranje navodno nove verske konfesije na tlu pravoslavne Rusije. Iste godine, kao odgovor na bačenu rukavicu, održava se sabor pravoslavne crkve i baca anatemu na sveštenike koji su učestvovali u tzv. formiranju nove verske zajednice.
Međutim, bez obzira na sve, prvi cilj je postignut i u narednim stolećima će se pokazati da je Skarga odigrao maestralno i lukavo. Vremenom se tzv. unijatstvo, milom ili silom, širilo sve više i više. Može se slobodno reći da izrazito rusofobstvo, tih delova Ukrajine, može da zahvali tadašnjem papinom izaslaniku i čoveku od njegovog najvećeg poverenja.
Nema toliko pouzdanih podataka o učešću Skarge u tzv. „smutnim vremenima“ sa početka 17. veka u Rusiji, ali je veoma verovatno da je bio idejni začetnik projekta lažnog cara Dimitrija - navodnog sina Ivana Groznog.
Poniženja kroz koje je prošla tada Rusija i strahovitih ratova u borbi za vlast, zaustavljeno je tek dolaskom Romanovih na presto...
P. S. Petar Skarga, profesor i rektor univerziteta, ostavio je neizbrisiv trag na polju nauke i školstva. Međutim, o njegovoj ulozi u stvaranju tzv. unije na Istoku, sem veoma opštih mesta, teško da će se bilo šta pronaći. Jedno je, međutim, sigurno: plodove njegovog delovanja, po dobro osmišljenom obrascu, itekako vidimo sve do današnjih vremena. Današnja Ukrajina je, recimo, očigledan primer... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар