Iz prošlosti su poznati mnogobrojni primeri genijalnih stvaralaca, koji za života, sem bede i nemaštine, nisu doživeli ili upoznali ništa vredno, ako izuzmemo njihov susret sa večnošću. Odbačeni od zajednice i iskorišćeni na najgori mogući način, bili su prepuštani tihom umiranju ili zaboravu.
Genijalni slikar Vinsent van Gog, čije slike su za života vredele kao jedan osrednji obrok, jedan je od najboljih primera.
Umetnička duša, kao što je bila njegova, duboko je osećala nesklad svog vremena, nerazumevanje, podsmeh, odbacivanje ili, možda i najviše, najpovršniju osećajnost bliže ili dalje okoline. Krhkog zdravlja i slabašne snage, nije mogao da podnese teret koji mu je nametnut. Njegova duša, naime, nije izdržala…
Isto tako genijalni Volfang Amadeus Mocart, koji je od najranijeg detinjstva doživeo „kovanje u zvezde“, „dočekao“ je da ga sahrane na groblju za najsiromašnije – bio je prognanik iz svih slojeva društva i kao takav, po mišljenju preovlađujućeg, doživeo je „zasluženu“ sudbinu…
Volfang nije, kao što je poznato, igrao po utvrđenim pravilima. Podsmevao se na svoj način, kroz muziku i javni život, mnogim nametnutim stereotipima i lažnom moralu i istinitom licemerju. Takvima se, kao što se zna, nikada ne prašta…
Ova dva ekstrema (Gog i Mocart), koja su, naizgled, potpuno različita, pokazuju istu stranu novčića – odnos zajednice prema (ne)prepoznatim talentima, kao i (ne)svesno i brutalno satiranje njihovog krika za savršenstvom, životom i slobodom…
Kasnije, kao što obično i bude, vreme prekrije mnogo toga. Ostanu dela genijalne ostavštine a bol i nepravdu prekriju najlucidnije boje i najmagičnije note…
Prolazile bi godine, decenije, neki put i vekovi, dok se neko ne bi odvažio da ukaže na svu nanesenu nepravdu prema takvim ljudima…
Lakonski bi se priznala neka vrsta odgovornosti, prolila po koja suva suza i sa tako opranom savešću ljudska civilizacija je nastavljala svoj put kroz vremenska vrata, uz bojažljivu nadu da se ranjena prošlost ne pobuni…
Isto tako, neki put, ako ne i najčešće, igranje sudbinama mnogih talenata zna da bude veoma isplativ posao. Primeri mnogobrojnih genijalnih umetnika pokazuju da se najviše zaradi kada paučina prekrije njihovu posebnost i vrednost… Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар