Možda se i ne dogodi ništa...
„Čovek je i za računar nepremostiva prepreka, jer ništa, u datom trenutku, ne razume i ne shvata."
Ko su autoriteti 21. stoleća, savremenici kojima skidamo kapu?
"Riznica duša na internetu podseća na svetske rezerve zlata. Ako nismo deo neke šire zajednice, onda smo osuđeni da budemo usamljeni a to nije u našoj prirodi.
Gde su radoznali danas? Da nisu možda, kao svedoci sopstvenog poraza, u najdubljem i najmračnijem delu neke najsavremenije i najnevidljivije duševne bolnice?
Ono kad zaboraviš na razliku između dana i noći. Kad je sve mrak, tišina i ćutanje. Kad fizički boli kap. Ona kap.
Umorni od posebnih dana, "sve ima svoj dan u godini", meseci, godišnjica...
Potraga za rukopisom odvela me je u Aleksandrov grad i to tik pred njegov pad u arabljanske ruke.
O satu i njegovom kucanju visi svet; onaj živi, pulsirajući i traje bitka s onim čega obično nema - vremenom.
Put kome se ne vidi kraj, na mahove je zasipao sneg, nanoseći smetove. Vijugao je neumoljiv, vodeći negde u sastav horizonta.
Sumrak ludila počeće onog trenutka kada nastupi sumrak malih bogova.
Grupa odmetnutih ljudi ili najobičnija paranoja "zaslađena" najbanalnijom manipulacijom?
Bio je kao pregrejana mašina...
"Pričaj mi o istini tako da mogu da je osetim i dotaknem.
Umetnost bez granica - upravo to je predstavljao Dmitrij Hvorostovski.
Dani su se već na nebo preselili. Juče, danas, sutra...
Straha nema. Dok ga ne bude bilo...
Bio je kao Dorijan Grej. Sam i pust…
"Moć i nemir su boja mojih očiju. Uzalud ih je tražiti..."
"Opsednutost je glad za prekopavanjem tajni."
