Zapitaj se zašto ih ne primećuješ.
Otvori prozor i udahni.
Miris otrovnih reči ne donosi mir i spokojstvo.
Mutno je nebo i ničiji pogled ga ne može razbistriti.
Značaj istine, razgolićene u laži, podseća na sve ono što ne postoji. Rubikon je odavno pređen, dok je kocka, izgleda, zaustevljena na brojevima koji su, čini se, oduvek bili svima poznati.
Duga je i noć.
Nije tako teško zamisliti da nije tako.
O svetlosti se, naime, najviše govori kad je nema.
Ratovi se odavno vode i služe se, kao i uvek, kajanjem i stidom i, nekim čudom, uvek te, kada se privremeno okončaju, ubede da su poslednji i da straha više neće i ne sme biti. Život se tada meri bežanjem i snovima, dok potisnuta strepnja, skrivena nedoumicama i utkana u mnoge duše, čeka da bude ponovo pozvana... Z. M.
Cuvaj se Raspucina
ОдговориИзбришиPoslednji Romanov