Čovečanstvo, kakvo jeste danas, proteralo je i proglasilo suvišnim, čak i štetnim - mnoge profesije.
Najgore se medju njima, svakako, ''provodi'' novinarstvo, koje je od klasike (rubrike, intervjua, osvrta, analize, kolumne) evoluiralo u dokaznu DOKUMENTACIJU o ljudima i dogadjajima, dok su se novinari, u strahu od odmazde, presvuкli u, najčešće anonimne, zviždače (whistleblowers), zaklonjene iza, sada već kultnih, veb naslova.
OD DRAJFUSA DO ''GEJTA''
Zamišljeno kao izveštavanje o svemu bitnom i od javnog, društvenog - makar i lokalnog interesa za geografski i brojčano malu, često ''zaturenu'' i izolovanu zajednicu, novinarstvo je donedavno imalo značajnu - informativnu- ulogu u životu svakog njenog člana.
Ono je nekada bilo i angažovano. Stići do medija - nekada do letka, novine, podlistka ili članka, danas do video ili audio zapisa - milionima je značilo podsticanje nekih nadležnih službi da urade svoj posao, a ''krivcima'' da se makar sakriju u mrak pred reflektorom javnosti, te, neretko, i jedini put do pravde. Iako slabašniju nego nekada, ovu ulogu novinarstvo, ili ono što je od njega ostalo, ne gubi ni danas.
Priča o istoriji novinarstva ima svoje blistave trenutke - ona se, uobičajeno, vezuje za opasnosti kojima se njen saopštavač izlaže da bi neku rizičnu tajnu otkrio javnosti. I seže do u daleku prošlost, ali je ''sveamerikanizacijom'' globa vezujemo uglavnom za velike, takoreći ''istorijske'' afere - Drajfus, Votergejt, što bliže savremenom dobu - uglavnom ''gejtima''.
OTVORENA SEZONA LOVA
Radoznalost, hrabrost, pravdoljubivost, želja za ekskluzivom i slavom koštala je mnogo novinarskih života.
I o bezbednosti novinara i fotoreportera govorilo se mnogo, ali se nije odmaklo dalje od nezainteresovanosti nekrunisanog svetskog vladara, 45.predsednika Amerike, ravnodušnog za sudbinu Džamala Kašogija, zato što mu je ''Amerika najpreča'' a poslovni partner i naručilac egzekucije zaštićen od istrage kao eksluzivni kupac naoružanja, iznad svakog zakona....
Tog prelomnog trenutka kada je Tramp trapavo priznao da od života novinara neamerikanca više vredi izvozni sporazum o oružju, izrečena je smrtna kazna novinarstvu i novinarima.
Od Marka Felta, Danijela Elsberga, Linde Trip, Frenka Serpika, Karen Silkvud, Marka Vitakera, Džefrija Viganda, Kolin Rouli, Šeron Votkins, Bredli, odnosno Čelzi Mening - najpoznatijih insajdera i zviždača, progonjenih i zatvaranih zbog odavanja tajni čije je obelodanjivanje menjalo svet, njihovu su sudbinu delili i objavljivači.
Dok je postojala svetska javnost gadljiva na licemerje vlasti uhvaćene s prstom u pekmezu, otvarale su se istrage, a akteri, ako ne i procesuirani, barem sklanjani sa svojih položaja u tamu svakodnevice. Otkako je nema, povika je na novinare - po kodeksu dužne da zaštite izvor informacija.
Stvari su odmakle - danas je legitimno, ili se nastoji opravdati kao zakonit lov na novinare, vlasnike medija, podjednako kao i na insajdere. Potežu se najteže krivice i prekršaji, a ''ulov'' se drakonski tamniči i kažnjava, kao zastrašujući primer, kako se niko ne bi usudio da progovori o strogo čuvanim tajnama do kojih je došao, poveden istinoljubljem ili savešću. Kult ćutanja na taj način postaje jedini siguran zaklon.
Otkada su Irački fajlovi - video snimak masakra 18 civila, medju kojima i dva fotoreportera Rojtersa - kolateralno ubistvo - obišli svet zahvaljujući Vikiliksu, novinari su jasno i glasno postali mete kao nepoželjni službeni svedoci događaja. Legitimni cilj postali su i navodni odavaoci ovih tajni - pred svojom državom, čije su strogo čuvane državne tajne obelodanili svetu. Kapitalci su, međutim, objavljivači.
Svi saradnici, pomagači, administratori, potencijalni izvori velikih tajni koje razotrkivaju imperijalnu pozadinu akcija, od ratova do dubokog zadiranja u privatnost građana i, čak, političara - ili su nebranjena meta, u zatvorima, azilu ili na poternici.
Iako su se mediji nekada utrkivali za sadržaje koje poseduju, danas nemo, po diktatu i pod pretnjom zakona za saučesništvo, od svojih kolega i izvora peru ruke.
Novinarstvo odumire bez slobode. Desetkuje se vojska njegovih komandosa, ukoliko predju dozvoljenu granicu. Ono sasvim izvesno klizi u sopstvenu smrt - propagandu. Ako je bezbedno prećutati, ne ''kačiti se se velikima i moćnima'', ako se utiša glas javnosti na nulu, preostaće samo kamikaze...Ili će, ipak, preživeti novi genocid i vaskrsnuti kao neki novi talas zapljuskivanja fajlovima. Saznaćemo. Mnogo toga o slobodi i manevarskom prostoru za novinare, dostupnim i raspoloživima kanalima za istinu, zavisiće i do tehnologija. I od sudbina. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар