I svi čekaju taj tako vredni trenutak...
Život se ionako meri nepoznatim časovnikom. Kažu da po takvom časovniku život i vredi taman onoliko koliko i sam otkucaj kazaljke. Uz naše,verovatno, potpuno nerazumevanje ritma - i trajanja svakog otkucaja.
A ipak, bez obzira na sve, karusel krugovi se šire i, podrazumevano, nikada se ne stigne do mesta odakle se krenulo. Stara priča o polazištu i ishodištu. I o nama...
Ne postoji ništa na ovom svetu što bi moglo da pokaže da nije tako, jer ni matematika nije više matematika - još od vremena od kada je filozofija, kao najveći višak, proterana. Isto tako, ni filozofija nije više filozofija, otkako je matematika od nje prosto otrgnuta. Zato i izgleda kao da je sve više pometenih mislilaca i prisilnih realista.
Svakoj kapi vode je to veoma dobro poznato.
Voda, naime, kao što je poznato, najduže pamti.
Posle svega, ostaje samo jedno jedino pitanje: dubina misli ili dubina duše?
Pogrešno je i pomisliti na takvu (ne)postojeću nedoumicu. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар