ORVELOVSKO OBJAŠNJENJE HERMANA GERINGA

Herman Gering, naciastički zločinac, koji je obožavao umetnost i bio poznat po beskrupuloznim pljačkama umetničkog blaga širom Evrope i sveta, primer je najveće moguće bezosećajnosti.

Naime, prilikom dugotrajnih razgovora sa psihologom Gilbertom u Nirnbergu, dok je čekao suđenje, nije se ustručavao da jednostavno eliminiše svaku prepreku u zadacima koje mu je zadavao američki psiholog. Jednostavno, kada bi mu se učinilo da se nešto ne uklapa u zadatom testu ili skici, bez imalo premišljanja bi „prepreku“ odstranio. Zapanjeni psiholog je veoma brzo shvatio na koji i kakav način je „Firer broj 2 brzo i lako rešavao“ sve životne probleme i prepreke.

Odstraniti, rasčistiti, a na kraju, beskrupulozno oteti, bio je moto hedonističke samoživosti Hermana Geringa. Kamen ili život, ista je dilema za takav profil ljudi.  Pomeriti kamen (čoveka) da bi se prošlo nesmetano, ili ga ukloniti ako slučajno počne da „žulja“, za samoživog čoveka, nalik megalomanu Geringu, nikada nije postojala nikakva razlika niti dilema.

"... Naravno, obični ljudi ne žele rat; ni u Rusiji, ni u Engleskoj, ni u Americi, pa ni u Nemačkoj. To je jasno. Ali, ipak su „vođe“ država ti koji određuju politiku i uvijek je lako povući narod za sobom, bila to demokratija, fašistička diktatura, parlament ili komunistička diktatura… sa ili bez glasa, narod se uvek može nagoviriti da sluša vođe. To je lako. Sve što treba da im se kaže je da su napadnuti i da kritikujete pacifiste zbog nedostatka patriotizma…“ - orvelovsko je objašnjenje Hermana Geringa u razgovoru sa psihologom Gilbertom.

Svakako, Gering je samo personifikacija mnogih samoživih megalomana. Sebičnost, kao, možda, najvidljivija manifestacija samoživosti, poznato je veoma dobro, dovodi do besa, patološke mržnje, bezrazložne sreće nad tuđom nesrećom ili, što je najgore, do „osećanja bez osećanja“ – potpunog nedostatka osećajnosti (Gering).

 
Ljudi slični Geringu se ne udubljuju u sudbinske priče i probleme drugih ljudi, mada, naravno, govore potpuno suprotno.
Podređivanje tuđih života samo sebi, u cilju zadovoljenja najperfidnije samoživosti ili manipulisati njima kao da je u pitanju lutkarsko pozorište - isto je po njima.
Duboko su, svakako, skriveni iza svih svojih protivrečnosti koje, možda, ni sami ne prepoznaju – mada ih ni to nimalo ne dotiče niti interesuje.
Njihov svet je put „posvećenosti“ ili je, pak, „mučenička“ staza žrtvovanja. Na toj stazi, naravno, oni nisu žrtve već mnogi drugi. U stvari, za njih, ti "drugi" ni ne postoje. Niti su ikada i postojali.    Z. M.