Rusija je u 21. vek ušla s otklonom u odnosu na prethodnike iz sovjetske epohe, rešena da obnovi i ojača tradicionalne temeljne vrednosti i simbole svoje državnosti iz više nego bogate prošlosti. Ideološko zrenje nije skretalo ka Lenjinovom bogoborstvu, već ka svetionicima ruske imperije, od Petra Velikog, Katarine II, dinastije Romanov.
U tom naletu i renesansi ruske ideje kao u polomljenom i oštećenom mozaiku svoju ''kockicu'' su ponovo nalazili ''prećutani'', zapravo zabranjeni, velikani, stvarni delatnici i činioci nekadašnje slave. Ne samo da su rehabilitovani, oni su iznova otkrivani, svojim teškim i često vrlo tragičnim biografijama, podnetom žrtvom i, posebno, delom, koje je trebalo obnoviti u punom sjaju.
