Daleke 1887. godine, gimnazijski profesor Bernhard Fester i Elizabet Niče, sestra slavnog filozofa Fridriha Ničea, zajedno sa 14 porodica iz tadašnje Nemačke, osnovali su, uz oduševljen prijem i podršku paragvajskih vlasti, "Novu Germaniju", preko-okeansku vegetarijansku, socijalističku i arijevsku republiku.
Cilj je bio da se "superiorna" germanska rasa nesmetano razvija u najprirodnijim i nezagađenim uslovima... Vlasti Paragvaja imali su samo jedan uslov: potrebno je bilo u roku od dve godine naseliti 70 porodica iz Festerove i Elizabetine postojbine.
Bernhard i Elizabet, osvedočeni rasisti i antisemiti, da bi ispunili zadati uslov, preko svojih poznanika, uskoro pokreću medijsku kampanju u Nemačkoj. Bila su im potrebna pozamašna novčana sredstva i njih su pokušavali na raznorazne načine da pribave.
Za to vreme, život male kolonije u paragvajskoj džungli je bio sve samo ne lak. Trebalo je urediti i osposobiti za život negostoljubivo okruženje a to nije bilo nimalo jednostavno jer su razni virusi i zaraze napadali ljude i useve sve više otežavajući život kolonistima. Takođe, ni atmosfera u novoosnovanoj "republici" nije bila najbolja. Bračni par Fester-Niče je, za razliku od drugih doseljenika, živeo luksuzno i na visokoj nozi. Elizabet je čak nazvala novu koloniju, od 20 hiljada hektara, svojom grofovijom. Na sve načine je, ipak, uporedo sa svim dešavanjima, probala da uvuče u čitavu priču i svog brata Fridriha. Čak mu je obećala da će, ako priloži novac, novu zemlju nazvati po njemu. Fridrih Niče takvu ponudu je odbio s gnušanjem, predloživši svojoj sestri, prezrivo i ironično, da zemlju nazove po sebi - "Lameland" (zemlja lama)...
Bernhard i Elizabet su, na kraju, usled fijaska u Paragvaju i kraha iseljeničke kampanje u Nemačkoj, morali da priznaju poraz. Berhhard se, odavši se alkoholu i osramoćen, ubio a Elizabeta se vratila u Nemačku...
"Nova Germanija", zamišljena kao "nezagađena" i rasno čista "republika", posle samo dve godine, prestala je da postoji... Potomci doseljenika nesuđene republike i dan danas, inače, žive u Paragvaju...
Elizabetina "arijevska" uloga se ovom epizodom, ipak, nije završila. U narednim godinama i decenijama je iskoristila tešku bolest svoga brata falsifikujući i menjajući sadržaj mnogih njegovih dela i više nego iko učestvovala u promovisanju lažne slike o velikom filozofu. Čak je potpuno falsifikovala bratovo, navodno, delo "Moja sestra i ja", dajući potpuno drugačiji i iskrivljeni kontekst svemu. Na osnovu "njenog umeća" Hitlerovi nacisti su smatrali Fridriha Ničea svojom filozofskom udarnom pesnicom...
Preminula je 1935. godine kao izuzetno uvažena i poštovana od svojih idejnih saboraca. Na Elizabetinu sahranu došao je sam Adolf Hitler, koji je, sem što je bio rasista i antisemita, bio i vegetarijanac...
P.S. Fridrih Niče je zbog rasističkih stavova prezirao svoju sestru Elizabet. Takođe, svojevremeno se, zbog antisemitizma i rasizma, posvađao i prekinuo svaki kontakt sa slavnim kompozitorom Vagnerom. Povodom toga je napisao da je za njega glupak uvek glupak, pa makar to bio Nemac, Poljak ili Jevrejin. Uz mnoge sličnosti i razlike, koje su ih spajale i razdvajale, posebno i izuzetno je, od savremenika, cenio velikog ruskog pisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар