PRVI RAT SA VANZEMALJCIMA

Ovu neverovatnu priču širi Lorens Hart...

Svedoci ratne drame koja je zahvatila planetu u drugoj deceniji 20.veka tek su nedavno (poslednji put 1997-e) napustili ovaj svet. Ispričali su neverovatnu priču.
Protiv koga se u stvari ratovalo?
Da li je moguće toliko krivotvorenje istorije u, po mnogo čemu, prelomnom veku? (O čemu je sve napisao veliki Fjodor Dostojevski u „Zlim dusima“). I, konačno, posle ove naučno-fantastične verzije, ko su ,u stvari, zemljani danas?
Da li nam je moguće da zamislimo da je Prvi svetski rat u stvari vođen sa vanzemaljcima, a ne između Monarhije u raspadanju i ostatka sveta, saveznika? Da li nam je moguće da uopšte pomislimo da su svi zemljani bili na istoj strani protiv druge civilizacije? Međutim, ima svedoka.
Navodno su barem dvojica soldata ratova vođenih 1914.-1918. godine vodila vrlo slične dnevnike: Gas Lafond i Vilijem Pen. Lafond je svoj zaveštao unuki, koja ga je tek nedavno otkrila u podrumu dedine kuće, zajedno sa sačuvanim, od vremena neoštećenim, blistavim i uglačanim artefaktima. Pen je svoj dnevnik, znajući da u odlučujućoj bici Prvog svetskog rata, ili onoga što smo samo tako zvali, na samrti ostavio medicinskoj sestri koja ga je negovala.
Šta piše i o čemu svedoče ne samo Lafond i Pen, već i mnogi drugi očevici tog neobičnog doba u Evropi?

Čak i nemački vojnici, zajedno sa saveznicima, tvrde da je Veliki rat vođen sa vanzemaljcima.
Ne zna se kada su i čime niti odakle došli na planetu Zemlju. Vanzemaljci su napadali iz svih raspoloživih oruđa: sipali su iz sebe, kao da proizvode, ubojiti eksploziv i rakete, a kretali se kao ogromna gvožđurija, sa „pilotom“ u delu koji je ličio na glavu. Druga strana, napadnuti zemljani, tajastvene posetioce su zbog njihovog neobičnog izgleda su nazvali Čapljama ili Paucima.
U velikim bitkama u koje je Amerika redovno slala svoje iskusne veterane „Graničare“, zemljani su uglavnom bili potučeni do nogu. Milioni su jednostavno iščezli, bez traga. Milioni postradali.
Jednom prilikom kada se „Čaplja“ približavala Londonu, tri aviona britanske eskadrile su je ustrelile i ona je pala na neki od gradskih mostova. U agoniji, „Čaplja“ je čak pogodila čuveni „Big Ben“.
Kada su pokupili ostatke Čaplje, naučnici su iz glavnog dela izvadili umirućeg vanzemaljca. Ispostavilo se da nije povređen od udara aviona (čovek mu, dakle, nije mogao ništa), već samo srušen, a obdukcijom da je mekano tkivo, nalik ogromnom insektu, usmrtio virus konjske sakagije, koban po marsovce.

To je dalo nadu čoveku da može sprečiti invaziju vanzemaljaca na njegovu planetu.
Zemljani su organizovali najveći front i u odlučujuću bitku ispred sebe pustili konje zaražene virusom sakagije. Bila je to strašna bitka, svedočili su retki preživeli. Vanzemaljci su gazili sve pred sobom, ali dok su zemljani držali front pred razjarenim neprijateljem, virus je brzo uzimao danak. Navodno, konstitucija marsovaca, jednokrilna pluća brzo su se punila vodom i oni su se pod delovanjem virusa, prosto davili.
Zemljani su za nekoliko sati dobili bitku. Rat je dobio konjski virus.
Tragajući za ostacima vanzemaljaca zatekli su ogromne zalihe vikticima, organskog metala, koji se „hrani životom“, kako glasi njegov najpribližniji opis.
Čovek je počeo da ga ugrađuje u sve što je pravio. Najsofisticiranije proizvode bez kojih je tehnologija nezamisliva. Kao i napredak.

Najednom je nekome palo na pamet da se zapita šta je zapravo vikticit? Najpribližnije je bilo poređenje sa zaraženim konjima koji su porazili vanzemaljce. Da li su marsovci vikticitom zaražavali Galaksiju? Zemlju svakako jesu. Ona od 1918. godine nije ista. Verovatno ni zemljani.
Virusom sakagije nisu samo zaraženi konji koji su kobnu zarazu preneli vanzemaljcima. U mutiranom i opasnom obliku napao je i ljude i za pet godina usmrtio sto miliona zemljana!   Ž. Ž.