Do tančina pripremljena laž učiniće sve da dokaže da je oduvek bila istina.
Istina se, naime, prilagođava nameri a u toj vrsti obmane svi učestvuju. I oni koji gube, i oni koji uvek dobijaju.
Primer masovnog i masivnog udara na svest ljudi je, svakako, Jozef Gebels (1897-1945), ministar propagande u Hitlerovoj državi, doktor literature i filozofije, čije je geslo "ponavljati i samo ponavljati", između mnogo toga, bilo putokaz za mnoge potonje "gebelse i gebelščiće". Neki su ga, čak, proglasili "ocem savremenog marketinga".
Svoju općinjenost Hitlerom, Gebels je na izuzetno sugestivan način prenosio na masu, čineći je "testom koje treba da se oblikuje po želji".
Među prvima je uvideo važnost medija i nemilice je zloupotrebljavao moć javne reči. Njegove govore na tzv. "narodnom radiju", slušalo je bez daha desetine milona Nemaca. S obzirom da je bio veoma inteligentan i obrazovan, uočio je pre drugih da je najvažnije naći ključne tačke u nekoj vesti i svu pažnju usredsrediti na njih. Veoma dobro je, naime, znao da će kod slušalaca ostati upamćeno baš ono što je i želeo da ostane upamćeno.
Bio je fanatični pobornik nacizma, ideologije koja je objavila rat do istrebljenja svima onima ko im se nađe na putu: Jevrejima, Slovenima, Romima, političkim protivnicima, nauci, ukoliko ne sledi rasno čistunstvo nacionalsocijalizma. Podržavao je svim silama stvaranje konclogora i bio je krajnje brutalan tokom tzv. "kristalne noći". Nikada nije imao nedoumice kako doći do cilja. Uspeh, po cenu najveće laži na uštrb najveće istine, bio je najvažniji i, kada je to odgovaralo, potpuno opravdani način.
Gebelsov čuveni govor je bio u berlinskom Sportpalastu, 18 februara 1943. godine. Tada je pred velikom, ali i probranom masom, održao govor koji je uživo prenosio nemački radio. Stvorivši atmosferu vulkanskih osećanja, plašeći, pritom, auditorijum "azijatskim hordama", pozvao je na "Totalni rat", protiv svih neprijatelja, sav nemački narod. To je podrazumevalo potpuno žrtvovanje i odricanje svakog Nemca u korist Hitlerove države.
Ostao je upamćen i po ubistvu sopstvene dece, jer nije mogao da podnese Hitlerov poraz i samoubistvo. Presudio je, na kraju, i sebi i supruzi.
Paradoksalno ili ne, tek, bez obzira što Gebelsa, zbog mnogih užasnih manipulativnih i propagandističkih stvari, mnogi, prirodno, osuđuju i gnušaju ga se, ne treba zatvarati oči ni pred savremenom propagandom koja se dešava pred našim očima a koja neobično podseća na ministra propagande nacističke Nemačke. Naime, ovo je stoleće informacija, dezinformacija, marketinga, najbanalnije rečeno: sveopšte prodaje i rasprodaje, kada je uspeh jedino što se priznaje. Ono što je, parafrazirajući Orvela, bilo nekada crno, sada je belo da belje ne može biti. S obzirom da je zaborav jedan od najjačih aduta modernih gebelščića i da se udara na najosetljivije ljudske tačke, uspeh najbezočnije propagande je, gotovo, zagarantovan.
Prema svemu, prezasićena ljudska čula su, naime, sve manje i manje u stanju da sagledaju svet koji ih okružuje a ljudska svest je, na žalost, kao bilo kakva druga vrsta robe iz nekog marketa, omiljena lovina nekih novih "gebelsa i gebelščića"...
Dakle, u vremenu najveće dvoličnosti, zašto bi se neko, uopšte, stideo tehnike koju primenjuje? Naprotiv...
"Zadatak propagande nije da bude inteligentna. Zadatak propagande je uspeh." - Jozef Gebels.
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар