Odrođeni i fanatični nihilistički novoverci su, i u ovako nešto ne treba uopšte sumnjati, hedonistički potomci Nečajeva, anarhističkog fanatika druge polovine 19. stoleća. Uz jednu veliku razliku - Nečajev je bio iskreno odan svojoj misiji i svom životu nikada nije davao prednost u odnosu na svoju ideju vodilju.
Dok je, dakle, Nečajev asketski bio posvećen idealima rušenja i uništenja, a u cilju, kako je duboko verovao, podizanja boljeg i pravednijeg sveta, i koji je, na kraju krajeva, za svoju ideju položio život, njegovi savremeni naslednici su, izgleda, školovani i obučeni da na žrtvenik zablude, u ime svoje najsebičnije udobnosti i licemernog čovekoljublja, prinesu bezbroj tuđih života, uverenja i sve što je preostalo od i onako pozaboravljene istorije.
Papagajski hor nihilističkih novoveraca je, upornim i predanim besmislom, vremenem, relativizovao, gotovo, sve: od kulture do nauke, od govora do novogovora, pa do potpunog otuđenja već, uveliko, raspolućenog stanovnika naše planete. Tako su nikle voćke koje, ipak, sem arogantnog podsmeha i ništavila, ništa drugo nisu bile u stanju da rode. Novokomponovani nečajevci premrežili su, naime, planetu svojim lažnim i (bez)idejnim stavovima s jednim jedinim ciljem - uništenje u ime ničega. Slično jezuitima, koji su, svojevremeno, osnovali bezbroj lažnih masonskih loža kako bi uništili svog viševekovnog neprijatelja...
Međutim, bez obzira na sve, šta predstavlja osiona sila lažnog mnoštva naspram vere i istine? Šta, isto tako, predstavlja masa bezidejnih naspram jednog jedinog pravednika? Moderni nečajevci odgovor, na ova pitanja, znaju veoma dobro - ništa.
"Nepregledne kolone prezrenog naroda koračale su, poput duhova, od Odese do Žabljaka. Ni Leonardo i Mikelanđelo ne bi bili u stanju da takvu kompoziciju neme sile pretoče na platno..." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар