Devet godina posle misteriozne smrti Britani Marfi , svet i dalje gleda njene filmove i pamti glumicu čiji je životni i profesionalni put prerano, u 32-oj godini nesrećno okončan. Neznu i krhku pojavu izrazito krupnih i nevinih očiju, pravilnih crta, sraslu sa ulogama koje je nosila, bilo je jednostavno nemoguće ne zapamtiti. Kao, recimo, Šeron Tejt, upamćenu po tragičnoj smrti.
Naravno, kultna heroina, žaljena i hvaljena, pa i konačno priznata i u A produkciji sedme umetnosti, postala je tek posle smrti. Da li je popularna industrija koja okreće milijarde ponovo stvari uzela u svoje ruke? Pitanje je sasvim suvišno. Oni nikada ne gube, zar ne?
Neprežaljena ljubav instant zvezde s pedigreom Eštona Kučera, prema zvaničnim izveštajima umrla je ili od srčanog udara, iznenada, ili od predoziranja lekovima (za...) ili od upale pluća ili od bulimije, ili po ponovljenoj istrazi koju je četiri godine po njenom odlasku sproveo lično njen otac želeći da spere ljagu sa svoje ćerke - od trovanja mišomorom. Glavnoosumnjičena posle toga, Britanina majka, terećena da je na najmonstruozniji način presudila ćerki, zvezdi u usponu, ali i svome zetu, koji je na istovetan način umro šest meseci posle glumice, nezadovoljna tokom istrage, zatražila je novu, čije rezultate ko zna da li ćemo ikada dočekati. Ostaju samo pitanja.
Bilo kako bilo, i uobičajeno - popularnost 35 filmova koje je za 16 godina karijere snimila je porasla i nadoknadila producentima svaki uloženi cent. Tako je i nevina devojka iz Atlante našla svoje mesto u Bulevaru zvezda.
Suočen sa ovim saznanjem u potpisu filma ''Nestao'' ćovek ostaje iznenadjen intuicijiom: Britani Marfi ni ovde, kao ni u Gradu greha, Mrtvoj devojci, Maloj crnoj knjižici, Neprilagodjenoj...nije ni igrala uloge, već - sebe, svakom ispisujući i jasno nagoveštavajući bliski kraj. Lekari bi možda bolje znali da stručno objasne tu vrstu propadanja, fizičkog, kao i mentalnog, kad mu vreme nije. Igrajući bogomdane žrtve, Britani je pokazivala kako izgleda propadanje pred očima publike.
Bila je od one vrste koja ne govori, ali normalan svet dovodi u rebus šta joj se događa, što se, očigledno, do kobi, nikoga nije ticalo. Show must go on, kako je pevao Fredi Merkjuri.
I danas, pamteći je ovako ili onako, po tragičnoj, preranoj smrti ili porukama njenih uloga, peremo savest, kao oni koji su, zaklonjeni i zavarani, mogli nešto da učinie, ostali joj dužni, i to, bez obzira na asocijaciju devojke iz komšiluka, koja je davala sve od sebe da opstane u filmskoj areni, sećanjem iskupljuju. Zvezda u usponu ugasila se preko noći.
Britani je samoubilački iscrpela sebe.
A mi?
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар