Besramni "dokaz" u ime još besramnijih klikova na sve potcenjeniju ljudsku svest, samo je još jedan (neuspeli) ubod i ugriz stoglave aždaje, kojoj se, izgleda, sve više i više žuri. Otuda toliko nervoze, panike i besa, izazvane "bumerang efektom" pokušaja dodatnog zaglupljivanja javnosti...
Jedan od poslednjih "dokaza" lažiranja sletanja na Mesec ovih dana emitovao je, navodno, naprogonjeniji sajt ikada - Vikiliks, najavljujući ga kao početak raskrinkavanja obmana kojima su SAD zasule čovečanstvo, sa ciljem da se nametnu kao neprikosnovene i na Zemlji i u Svemiru.
Prikazuje, naime, filmsku ekipu sa astronautima u glavnim ulogama, nameštanja, kadrove, traženje pravog ugla i dela pustinje koji najprigodnije simulira zamišljenu površinu Meseca. Vide se i helikopteri koji obezbedjuju teren, nisko na nebu. I bi, možda, da snimak nije isuviše naivan, isuviše deja vu.
Sve sumnje u autentičnost sletanja na jedini Zemljin satelit do sada su ostajale u domenu pretpostavki za koje nije bilo dokaza. "Dokaz" da je i osvajanje kosmosa bila vojno-bezbednosna akcija američkih obaveštajno-iluzionističkih službi je odavno poznat, prežvakan i potrošen, da bi i saradnici Vikiliksa sa svojim novim ''pretnjama'' počeli od ove teme. Ko danas radi u propagandi trampovske Amerike, verujući da će Bušmani nasesti na očigledani jasan pokušaj urušavanja ugleda sajta koji je platio visoku cenu posvećenosti istini, prosto je neverovatno! Niko, baš niko nije naseo. Sve je odmah kao u vazduhu sagoreli papirnati zmaj palo na zemlju u obliku pepela.
Ostao je pokušaj koji se završio gorkim ukusom u ustima. Ostaje samo pitanje - čijim ustima?
''...Postoji nivo histerije i neuhvatljivosti koji je prikazan u ovakvoj reakciji na obelodanjivanja Vikiliksa koji se ne može lako obuhvatiti tradicionalnim teorijama moći. U mnogim religijama i kultovima sveštenička klasa je prožeta dodatnim nedostatkom vrednosti, time što drže religijske tekstove skrivenim od očiju javnosti ili od očiju redova običnih vernika. Takođe, ova tehnika omogućava svešteničkoj klasi da usvoji različite psihološke strategije za različite nivoe indoktrinacije. Ono što je smešno, licemerno ili makijavelističko za javnost kao i za one sa nižim nivoima ''odobrenja'', opšteprihvaćeno je od strane onih koji su dovoljno indoktrinirani ili naterani da osećaju kako njihova ekonomska i socijalna prednost leži u prihvatanju onoga što obično odbacuju'', objasniće osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž ''religioznost državne bezbednosti'' u ''Dosijeu Vikiliks'' 2015.godine. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар