"Zli Dusi", od FMD, kao maestralna uvertira, savršeni su primer pripreme završnog čina - ulaska u zločinački 20. vek.
Boljševici su jedan od najupečatljivijih primera kada bezkrupulozna a odlično organizovana manjina, preuzme vlast i sve poluge moći u nekoj državi. U ime klasne ravnopravnosti vršeno je višedecenijsko preumljavanje stanovništva a prstom se upiralo na sve one koji nisu razumeli poruku "bolje sutrašnjice". Masovna tortura, špijuniranje sopstvenog stanovništva, ubistva, glad, bili su druga strana "obećanog novčića".
Nešto slično, ali i mnogo gore, što ne bi trebalo da zaboravimo, bili su nemački nacisti, koji su sa samo 37 procenata glasova preuzeli potpunu kontrolu u državi. "Rasna nadmoć", oličena u mediokritetima društvenog taloga, uspela je da okupi desetine i desetine miliona Nemaca u pohodu najstravičnijeg genocida nad milionima i milionima nedužnih ljudi. Masovna ubistva, potpuna brutalnost, ukidanje slobode reči i mišljenja, apsolutna manipulacija, koncetracioni logori u kojima su se vršili najmasovniji zločini nad "manje vrednim narodima", bili su bespogovorni izraz odanosti prema najvećem zločincu celokupne ljudske istorije - Adolfu Hitleru.
Haksli i Orvel su, u prvoj polovini 20. stoleća, pronicljivo sagledali pređeni put čovečanstva i, što je neprocenjivo, ukazali na potencijalne opasnosti koje će se nadviti nad ljudskom civilizacijom. Ipak, čini se da su baš njih dobro prostudirali i oni koji stoje iza mnogih zala, skriveni u svojoj udobnoj poziciji lutkara koji neumorno povlači konce.
Metod opsene se posle Hakslija i Orvela i posle boljševika i nacista, naime, kudikamo usavršio. Uskraćivanje slobode je postalo specijalnost onih koji bi najpre trebalo da se staraju o pravima ljudi. Različitost, na koju se, navodno, toliko decenijama polaže, postala je svečana haljina za jednokratnu upotrebu, odnosno, maskenbal beživotnih i bezidejnih licemera bez trunke saosećanja. Rezultat? Rojevi uniformisanih mediokriteta, manipulatora i ratnih huškača, manje više ravnomerno raspoređenih po zemaljskoj kugli i medijski a, zapravo, korporativni moguli koji pokušavaju decenijama da svetske potrebe i prava prilagode svojim sebičnim potrebama. Cena svega toga? Potpuno razaranje društava, uz "instaliranje" podobnih mediokriteta. Sa druge strane, gotovo, satanska ushićenost preuzetim prirodnim bogatstvima.
Ipak, paradoks ili ne, zloupotreba slobode, vešto decenijama skrivana iza najsvetijih ideala, raspala se u paramparčad i to pred našim očima. Čak se otišlo toliko daleko da se i sam temelj slobode u "postojbini i svetioniku demokratije", dovodi u pitanje.
Kristofer Kolumbo je jedna od prvih žrtava, ali ne i poslednja, naglog "osvešćenja" i još jedan prirodni nastavak "Zlih duhova". Simbol, bar je tako predstavljeno, ugnjetavanja i uništavanja domorodačkog stanovništva, doživeo je sudbinu najvećih zločinaca ljudske povesti. Na stranu što je Kolumbo završio život u bedi i što je bio protivnik nehumanog španskog odnosa prema Indijancima. Može se, posle svega, slobodno zaključiti da je Kolumbo platio dug površnosti i besu modernih nihilista. Isto tako, a to i jeste paradoks, sudbina slavnog moreplovca je neslavno zapečaćena baš u onoj zemlji koja je, u ime čitave svetske civilizacije, proklamovala, opijena zanosnom nadmoćnošču svog poretka, "kraj istorije". "Časovi etike" i brutalno pokazivanje mišića neposlušnima, doživeli su surovo otrežnjenje na mestu odakle je sve i pokrenuto. Prikrivena i dugo potiskivana samodestrukcija, inače, namenjena "manje razvijenim društvima i državama", poput tempirane bombe, pokuljala je avenijama višemilionskih gradova.
Za sada, teško je reći u šta će se sve izroditi i kako i na koji način će se planeta izboriti s tektonskim promenama, ubrzanih korona histerijom.
Jedno, ipak, ne treba smetnuti s uma. Naime, kada se radi o najmoćnijima, izazivanje i potpirivanje sukoba nikada neće prestati. Sukob je srž i večna ostavština njihove moći. To je, takođe, večni Damoklov mač opomene za sve one koji bi da se, makar malo, opuste. Varaju se mnogi koji misle da će, kao rezultat borbe i promena, koja je pred civilizacijom, nestati svaka sila i žeđ za potčinjavanjem.
Sada je 21. stoleće, a to znači da svet čekaju opasna vremena...
"Popnimo se na najvišu tačku ovog sveta. Većina će, verovatno, pomisliti kako sa tog mesta nema lepšeg pogleda. Ipak, čini se, uvek će se naći neko ko će, makar da pomisli kako nikakvo prostranstvo sveta nije tako veliko za čizmu koja će jedno takvo mesto sledećeg trenutka najbestidnije izgaziti i poniziti. Jer "gladnim i besnim" najisplativije je baciti po koju bezvrednu kost oko koje će se oni najstrašnije potući. Prava gozba se, međutim, odigrava na sasvim drugom mestu. Na mestu gde za "kužne" nije predviđeno da budu." Z. M.
Haksli i Orvel su, u prvoj polovini 20. stoleća, pronicljivo sagledali pređeni put čovečanstva i, što je neprocenjivo, ukazali na potencijalne opasnosti koje će se nadviti nad ljudskom civilizacijom. Ipak, čini se da su baš njih dobro prostudirali i oni koji stoje iza mnogih zala, skriveni u svojoj udobnoj poziciji lutkara koji neumorno povlači konce.
Metod opsene se posle Hakslija i Orvela i posle boljševika i nacista, naime, kudikamo usavršio. Uskraćivanje slobode je postalo specijalnost onih koji bi najpre trebalo da se staraju o pravima ljudi. Različitost, na koju se, navodno, toliko decenijama polaže, postala je svečana haljina za jednokratnu upotrebu, odnosno, maskenbal beživotnih i bezidejnih licemera bez trunke saosećanja. Rezultat? Rojevi uniformisanih mediokriteta, manipulatora i ratnih huškača, manje više ravnomerno raspoređenih po zemaljskoj kugli i medijski a, zapravo, korporativni moguli koji pokušavaju decenijama da svetske potrebe i prava prilagode svojim sebičnim potrebama. Cena svega toga? Potpuno razaranje društava, uz "instaliranje" podobnih mediokriteta. Sa druge strane, gotovo, satanska ushićenost preuzetim prirodnim bogatstvima.
Ipak, paradoks ili ne, zloupotreba slobode, vešto decenijama skrivana iza najsvetijih ideala, raspala se u paramparčad i to pred našim očima. Čak se otišlo toliko daleko da se i sam temelj slobode u "postojbini i svetioniku demokratije", dovodi u pitanje.
Kristofer Kolumbo je jedna od prvih žrtava, ali ne i poslednja, naglog "osvešćenja" i još jedan prirodni nastavak "Zlih duhova". Simbol, bar je tako predstavljeno, ugnjetavanja i uništavanja domorodačkog stanovništva, doživeo je sudbinu najvećih zločinaca ljudske povesti. Na stranu što je Kolumbo završio život u bedi i što je bio protivnik nehumanog španskog odnosa prema Indijancima. Može se, posle svega, slobodno zaključiti da je Kolumbo platio dug površnosti i besu modernih nihilista. Isto tako, a to i jeste paradoks, sudbina slavnog moreplovca je neslavno zapečaćena baš u onoj zemlji koja je, u ime čitave svetske civilizacije, proklamovala, opijena zanosnom nadmoćnošču svog poretka, "kraj istorije". "Časovi etike" i brutalno pokazivanje mišića neposlušnima, doživeli su surovo otrežnjenje na mestu odakle je sve i pokrenuto. Prikrivena i dugo potiskivana samodestrukcija, inače, namenjena "manje razvijenim društvima i državama", poput tempirane bombe, pokuljala je avenijama višemilionskih gradova.
Za sada, teško je reći u šta će se sve izroditi i kako i na koji način će se planeta izboriti s tektonskim promenama, ubrzanih korona histerijom.
Jedno, ipak, ne treba smetnuti s uma. Naime, kada se radi o najmoćnijima, izazivanje i potpirivanje sukoba nikada neće prestati. Sukob je srž i večna ostavština njihove moći. To je, takođe, večni Damoklov mač opomene za sve one koji bi da se, makar malo, opuste. Varaju se mnogi koji misle da će, kao rezultat borbe i promena, koja je pred civilizacijom, nestati svaka sila i žeđ za potčinjavanjem.
Sada je 21. stoleće, a to znači da svet čekaju opasna vremena...
"Popnimo se na najvišu tačku ovog sveta. Većina će, verovatno, pomisliti kako sa tog mesta nema lepšeg pogleda. Ipak, čini se, uvek će se naći neko ko će, makar da pomisli kako nikakvo prostranstvo sveta nije tako veliko za čizmu koja će jedno takvo mesto sledećeg trenutka najbestidnije izgaziti i poniziti. Jer "gladnim i besnim" najisplativije je baciti po koju bezvrednu kost oko koje će se oni najstrašnije potući. Prava gozba se, međutim, odigrava na sasvim drugom mestu. Na mestu gde za "kužne" nije predviđeno da budu." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар