DR VIKTOR FRANKL - ZAŠTO SMO JOŠ ŽIVI

Dr Viktor Frankl - zašto smo još živi, parafraza zbamenitog dela, koje je kao stvoreno za 21. stoleće...

 

"Dr Viktor Frankl je neproporcionalno svome delu, pre svega životnom podvigu vere u bezulosvni smisao života, a potom i knjigama pisanim u glavi, potom fototipski pretočenim na hartiju i, najzad, kao osnivač logoterapije, odnosno terapije smislom u (neuro)psihijatriji, ipak uspeo da ostane sačuvan u pamćenju savremenika i potomstva.

Vreme orijentisano ka besmislu, upornom obesmišljavanju svakog smisla, moderno doba, ne ide mu na ruku. Demantuje njegovu veru, a potvrdjuje njenu delotvornost, kako istina inače i prolazi u praksi.

Mnogi njegovu knjižicu naslova koji se lako ne zaboravlja ''Zašto se još niste ubili'' (originalni naslov: Čovekova potraga za smislom) od stotinak strana  preporučuju kao obavezan lek u izvesnim stanjima duševne teskobe. I kad je ona beznadežna, ima smisao, dokazivao je svojim životom Frankl, koji je za četiri godine Drugog svetskog rata preživeo boravak u čak četiri koncentraciona logora.

Malo je poznato da je kao mladi psihoterapeut posebno lečio od depresije i bio okrenut radu sa samoubicama. U svojim savetodavnim centrima za mlade otvorenim u Beču i još šest austrijskih gradova od 1928. godine postigao je gotovo nemoguće - da odvrati sunarodnike od podizanja ruke na sebe u jednom teškom predratnom periodu. Nijedna zabaleženi slučaj samoubistva u pomenutim sredinama u kojima su delovali savetodavci centara koje je koordinirao i metodski obučavao dr Frankl, doneo mu je ogroman ugled, poznanstva sa velikim ljudima i pozive evropskih katedri. Izmedju ostalog, njegov rad zaintrigirao je i Vilhelma Rajha,.

Lekar koji je doživeo duboku starost - još jedna ironija sudbine - dijagnostifikovao je kako se svet nalazi u stanju ''masovne neuroze'' koju ne može izlečiti psihoanaliza, individualna psihologija niti biheviorizam, jer mu akutno nedostaje smisao. ''Šansu da prežive imali su uglavnom oni koji su bili psihološki usmereni na budućnost, na neki zadatak koji treba da ispune u budućnosti , na smisao čije ih je ostvarenje u neku ruku očekivalo ili na neku osobu koja ih je čekala s ljubavlju'' - piše Frankl u predgovoru svoje najpoznatije knjige. 

Frankl je, kao i njegovi veliki prethodnici Frojd, Adler ili From, djak bečke škole, ali je veliki deo svoje karijere proveo u Americi. Suočen sa uzavrelim životom zahuktale federacije sa najvišim standardom na svetu, neminovno se pitao šta ovim ljudima fali da posežu za brzom i lakom utehom u alkoholu, drogama, promiskuitetu - upravo u onim društvenim slojevima kojima je ceo svet na dlanu i gotovo sve dostupno.

Ne treba dozvoliti da besmisao metastazira - ''čovečanstvo ima šansu da preživi atomsko doba jedino ako se ljudi i svi narodi okupe na zajedničkim zadacima'', napisaće Frankl. 

Izvor neuroze po Franklu leži u neprepoznavanju smisla, koje se zarazno širi, ostavljajući usamljene i sve redje pojedince da se ''zaludjuju'' onim što je Niče objasnio kao ''onaj ko zna zašto da živi moći će da podnese gotovo svakako kako da živi''.

Vitalističko poimanje života dr Viktora Frankla će ga još u ranoj mladosti zbližiti sa Vilhelmom Rajhom, koji je, koliko prvi u smisao, verovao u sunce, prirodu i slobodu kao obnoviteljsku energiju bića.     Ž. Ž.