SLOBODA ĆE SE PROZVATI SREĆA

Novi svet, u kojem živimo, i koji bi da ga prihvatimo, da mu pripadnemo, treba da podelimo sa milionima onih koji su glat i bez ikakvih dilema pristali da ''fizikališu'', ponavljajući laži, poluistine i gomile besmislenih reči koje ništa ne govore, kao u reklami naručen ''narativ'', kako kažu, a koji čak i ne razumeju. Pomama ide dotle da, doduše još retki, teško mogu da sastave ton i sliku, očigledno izražavajući sumnju da je do zaključka koji iznosi, ili kakve preporuke mogao doći tip određene konstitucije i fizičkih odlika. Pragmatizmu je svejedno. 

Sve manje njih će i shvatati o čemu se radi. Kao što teško dešifruju svet u kojem žive, probleme, manjkavosti, pa na kraju dignu ruke i prestanu uopšte da se bave tim ''naporom''. Neko će im već naložiti ''rešenje'', a ono je izvršno. Čemu zamaranje da li je dobro ili nije, otklanja li problem? Za te poslove zaduženi su kancelari - oni brinu o nama, usađuje se što dublje u biće ta jedina misao o pokornosti i - predavanju.

Zauzvrat, sloboda će se prozvati sreća. Sreća koja se ne gasi 24h. Hrana, voda, telesne naslade, zadovoljene strasti i sasvim malo dozirane hijerarhije, da se nahrane i sujete. Može li postojati savršeniji svet?

I da im se reflektor uperi u naslagane izvaljene stubove hrama u kojem su nekada stajali i pevali, u kojem su klečali, ponavljali molitvu, ispovest i pričest, siti i zadovoljeni, ljudi ih ne bi prepoznali ni primetili, toliko im je lako odvratiti pažnju. Sve što ne radi ili se pokvari, jednostavno baciš. Šta će ti te kolonade, ruševine i prah? Šta znači obnova u svemu neprestano novom?

Na brz, elektrohemijski postupak brisanja ''sentimentalnosti'' pristaje se kao na ''obrezanje'' i takve tabule rase zaista raduje svaki dan...Nema ničeg nezamnjivog, nenadoknadivog.

A iluzije o ičem trajnom, Bože sakloni večnom, pa one su koštale okeana suza i patnje, bilo ne povratilo se. Koštale su glava, i napora da se iznova podiže i obnavlja...Zato su bele sobe expoa rešenje - nezamarajuće ičim i lako. Lagani obrok, lagane tkanine, koje zameniš kad poželiš, blaženi odmor i - pogled, što prazniji, to bolji. I svi su srećni, lebdeći kao jogini u blaženstvu. Stvarno, ima li šta bolje od neposedovanja ičeg i imanja svega nadohvat? I još se niko ne buni, svi nasmejani...

Ž. Ž.