SISTEM KOCKE

 

Sistem kocke prilično podseća na sistem kaveza. Ipak, postoje i neke razlike. Naime, kocka nema prozor u svet, iz nje se ne vidi ništa, život se završava na unutrašnjim granicama, dok kod kaveza nije takav slučaj. Kroz rešetke može nešto i da se vidi. 

Međutim, život u kocki je, paradoksalno, mnogo dinamičniji od života u kavezu. Opsena je u njoj, zapravo, besprekorna. Nasuprot tome, boravak u kavezu je daleko oskudniji - sem čežnjivih pogleda ka najbližoj okolini, ništa se drugo ne dešava - niti može da se desi. 

Zabluda je, sa druge strane, zajednička. Oni što su u kavezu, naime, ne gube nadu da će pobeći iz njega. Zarobljenici kocke, pak, duboko su uvereni da nikakva kocka ne postoji, odnosno, sve u šta najdublje veruju, po njima, zaista egzistira. Tako se sloboda, s vremena na vreme, ponovo osvaja, društveni iskoraci, ponekad, divovske korake prave a ideološke razmirice, uz svu netrpeljivost, pokreću čitavu kockinu zajednicu napred. Takvo uverenje, podrazumevano, stvorilio je izuzetan osećaj nadmoći kod svakog stanovnika hermetički zabravljene kocke. 

Život u kocki je, dakle, izuzetno bogat sadržajem, odnosno, prenapregnutost čula je uvek na najvišoj granici. Nema opuštanja, informacije, prilagođene najrazličitijim grupama, pojedincima, pa i najsloženijim zajednicama, kruže bez prestanka. Nedovoljno obavešteni posmatrač bi, eventualno, pomislio da se radi o strahovitom i neizdrživom pritisku koji retko ko može da podnese. Baš suprotno, svaki stanovnik kocke lako izlazi na kraj sa svim nevoljama. Tačnije, niko nevolje, u stvari, ni ne primećuje. 

Pravila su u kocki strogo određena i ona se od njenih stanovnika bezpogovorno poštuju i uvažavaju.To što niko od naseljenika kocke ni ne zna da postoje bilo kakva pravila, ništa suštinski ne menja, jer osećaj nepostojeće slobode uveliko nadmašuje ograničenost jedne kocke. Možda je ovo najbolji pokazatelj sa koliko istančanosti i pažnje je satkana jedna najobičnija kocka. I u tome je i sva njena veličina.

U kocki postoji i takozvano kažnjeničko odeljenje. U tom odeljenju stvari su potpuno uprošćene. Zatvorenici, naime, imaju ograničene resurse na raspolaganju i, samim tim, njihova percepcija stvarnosti je, u odnosu na "slobodne" stanovnike kocke, umnogome umanjena. Javna reč je ograničena, odnosno, potpuno se zanemaruje potreba stanovnika da se razgovara ili promišlja o bilo kojoj temi. U stvari, strogo kontrolisane teme se besomučno puštaju u javni prostor, a unapred određeni tumači takvog sadržaja zainteresovanima objašnjavaju značenje. Čak i takve nazovi diskusije su neobično žive i sadržajne i ne daju nikome povoda da bilo šta posumnja. Iluzija je potpuna.  

U kocki ne postoji savest, saosećajnost ili milosrđe. Čak i opsena jedne kocke nije mogla da se izbori sa tako nečim. Međutim, postoje reči koje skoro da potpuno zamenjuju te ljudske odlike. Beznačajne i isprazne reči su sve i one su upućene suštinskim stanovnicima kocke - minijaturnim kockicama minijaturnog i otuđenog besmisla. Najviše zbog toga, u stvari, kocka i postoji.        

Z. M.