Uverenje da će isključivo jačanje samosvesti doprineti slobodi i napretku, pokazaće se, na žalost, kao još jedna samoobmanjujuća utopija. Naime, "oslobođenom" čoveku, paradoksalno ili ne, izgleda da, sem sopstvene malenkosti, ništa nije bilo potrebno.
Vreme zlobe, sebičnosti i gordosti može slobodno da se nazove vremenom nastanka novog i izmeštenog sveta. Iluzija je da će, bez obzira što su učestvovali u njegovom stvaranju, ljudi (ili ono što će od njih ostati) biti vlasnici takvog nakaradnog sveta.
"Ključno pitanje je da li ćemo se još zanositi da upravljamo i vladamo sobom ili ćemo, sva je prilika, sve odluke prepustiti nekome ko bolje i trezvenije razmišlja? Biće potpuno nevažno što taj "neko" neće posedovati ni trunku osećanja." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар