S pogledom koji je dopirao "do kraja sveta".
Ovog i "onog"...
Lucije Flavije Silva, rimski zapovednik i upravnik Judeje, sa pristojne udaljenosti od utvrđenja, posmatrao je visoko izdignutu čekaonicu smrti...
Tamo, naime, sem smrti, ništa drugo nije ni moglo da se očekuje.
Litice, do tada, neosvojive tvrđave, koju je još Irod Veliki podigao, izdignute na, pojedinim mestima, oko 450 metara, delovale su zastrašujuće. Masada je bila, zapravo, sigurno utočište i zaštita.
I klopka, ispostaviće se.
Rimska X legija je inače uzalud opsedala Masadu nekoliko meseci. Branioci Sikari (Ziloti) su, da sve bude gore po Rimljane, imali sasvim dovoljno zaliha hrane i vode za višegodišnju opsadu.
Inače, Sikari su proterani iz Jerusalima, zbog međuverskih problema, od samih Jevreja 66. godine. Uspeli su potom da iznenade rimski garnizon i da osvoje Masadu. Odatle su nekoliko godina zadavali velike probleme Rimljanima.
Videvši da ništa neće moći da učine, Rimljani se odlučuju da bedemima, koje će podići, gotovo, potpuno okruže neosvojivo utvrđenje. Angažovano je nekoliko hiljada jevrejskih robova, koji su počeli gradnju opsadnih bedema. Sa zapadne strane, to je bilo najvažnije, počeli su gradnju prilazne rampe Masadi.
U gradnju opsadnih bedema i rampe utrošeno je na hiljade tona kamenja i zemlje.
To je bila bezizlazna situacija za branioce. Možda su, tokom gradnje opsadnih bedema, mogli nešto više da urade, međutim, u tome ih je sprečavala njihova vera. Naime, Sikarima vera nije dozvoljavala da ubijaju Jevreje a oni su bili, kao što je već napisano, jedini graditelji u rimskoj vojsci.
Opsednuti branioci su videli da se bliži dan i čas kada će odlučna i besna X legija da upadne u tvrđavu.
Pred sam rimski upad u Masadu, branioci, njih oko hiljadu, izvršavaju, međutim, kolektivno samoubistvo. Prethodno su zapalili sve zgrade unutar Masade. Zalihe hrane, međutim, nisu uništili. Želeli su da pokažu Rimljanima da je hrane bilo na pretek...
Velika ljudska tragedija je potpuno iznenadila čak i surove Rimljane. Retko ko da je od njih ostao ravnodušan, bez obzira što bi, to je sigurno, ispoljili svu surovost i beskrupuloznost da su, kojim slučajem, zatekli žive branioce.
Dve žene i petoro dece su preživele kolektivno samoubistvo, sakrivši se u cisterni s vodom. Rimsko-jevrejski istoričar Josif Flavije, koji je bio u rimskoj vojsci tokom opsade, od njih je dobio dragocene podatke o tome šta se sve dešavalo u tvrđavi tokom opsade.
Masada je, inače, osvojena 73. godine posle Hrista, pune tri godine posle gušenja velikog jevrejskog ustanka protiv Rimljana.
" Smrti, budi mi gost i pomozi da zaboravim da sam ikada živeo..."
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар