Na tajnom sastanku i na nepoznatom mestu, daleko od očiju javnosti...
"Neki put se čovek zanese pa se napravi ozbiljan prestup. Nisam ni mogao da pretpostavim da će sve da bude otkriveno, a da sam znao nikada to ne bih radio", bolnim i plačnim glasom obratio se Zezamberg zabezeknutim slušaocima.
U prostoriji šmrcanje, maramice, uzdasi...
Kako dalje, nameće se, ipak, pitanje?
"Više razgovora i druženja a manje gubljenja vremena na nepotrebne i nevažne sitnice. Kada bude prošla gužva, koja se poslednjih dana nad nama nadvila, sve će se vratiti u pređašnje stanje. Na sve će se zaboraviti. Upamtite, sunce uvek dođe kad oluja prođe!"
Prisutni su se složili sa Bajkom, dajući mu podršku:"Ako su tebe, ni krivog ni dužnog, otkrili, nas neće!"
Ganut i vidno potresen iskazanom podrškom prisutnih, Zezamberg je brisao maramicom suze koje su lile niz obraze...
Prostorija, u kojoj je održan sastanak, ubrzo je, međutim, opustela. Jedino je Bajk ostao u njoj, osmatrajući i premeravajući na koja bi vrata mogao da izađe...
Da li je ovo kraj jedne velike misije? Ako jeste, ko će zameniti najvećeg inovatora, gurua i mislioca? Za kraj, jedna od legendarnih misli ljudskog dobrotvora:
"Svako na svetu bira svoj put.
Nekima je to novac a nekima su to trnje i prut!" - Bajk Zezamberg o teoriji slobodnog izbora.
"U svetu gde je sve obmana - pričati istinu je revolucionaran ćin." - Orvel
"Ne znam kako, ali...
Svako ko bude tvrdio da je, u vremenu koje dolazi, još uvek živ - neće govoriti istinu..."
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар