Želeli ste da budete i gospoda i beskućnici. Želeli ste, takođe, da imate podjednako sluha i oči za svu dobrobit i patnju ovog sveta. Neiskreno, naravno...
I, šta je od svega toga, na kraju, ostalo? Ostao je samo nepromenjeni prezir prema siromašnim i ubogim i, gle čuda, još veća i opakija zavist među samom gospodom...
A zašto? Zato što gospoda uvek žele da ostanu gospoda i, samim tim, na šta bi ličilo ako bi donosili zakone i pravila suprotna toj iskonskoj želji? Zato se, između svega ostalog, toliko i ulaže u formu, jer niko veštije ne skriva lukavu nameru ili plan od nje. Nesuština je, izgleda da je tako, oprobani i najkorisniji saveznik svake, a to je u ovom slučaju najvažnije, (ne)moći. Ipak, ako se sa tom metodom pretera, odgovor potcenjenih može da bude neočekivan i pun osvetničkog gneva a to ne bi bilo uopšte dobro za gospodu. Takođe, ovo nikako ne bi smelo da se zaboravi da se kaže, kakva bi to gospoda bila ako bi bila zadovoljna time što trenutno imaju? Moć, naime, ne priznaje nikakvu granicu. U današnjem vremenu se to zove napredak...
Sa druge strane, siromašni i obespravljeni imaju neugasivu želju da se osvete takvoj gospodi za sve nedaće koje su im uvek nanosili. Ali, ako i uspeju u svojoj nameri da se osvete, šta može potom da usledi sem da zauzmu "gospodsko" mesto a sebe još više uproste i osiromaše?
Svet bez jasnih i podrazumevajućih granica i podela nije nikakav svet, a beskrajem i pravdom se, kao i uvek, bave samo lakoverni i lažovi..."
"Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije - kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati... Ne!" - "Zli dusi", Dostojevski.
P. S. Tekst je iz serijala Antihrist. Stavovi iskazani u njemu nisu stavovi autora teksta. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар