U mimohodu pozdravljao je novi ružičasti život posivelu smrt.
Rađala se jedna vedra rozikasta zora, posle niza tmurnih dana.
U jednom naručju budio se novi život, na drugom jastuku osvajala je smrt.
Pozdravili su se na kratko, nekoliko se dana vrebajući.
I smrt se povukla pred nevinošću.
Svanulo je mnogo dana pupoljka koji se otvarao za sunce i nebo, kao da je znao da je jedna ocvala ruža grma morala da uvene da bi se na mladom izdanku on pojavio. Samo ga je rosa, kroz koju se prelomila jutarnja svetlost, odala.
Kad je na noćnom nebu utrnula jedna zvezda gaseći se, pojavila se nova bleda, neprimetna svetlost iz njene iskre rođena.
I bi život.
Maksimu R.
Ž. Ž.
Zadivljujuće emotivan sklop radosti i tuge.
ОдговориИзбришиБлагодаримо.
ОдговориИзбриши