NISAM VAM JA POSLAO NEČAJEVA

"Nisam vam ja poslao Nečajeva, već ga je od vašeg besa stvorila vaša rušilačka i razbojnička narav. On, rođen u bolu i pustoši, samo je vaš, i isključivo vaš, zli duh progonitelj. Do mene je bilo samo da njegovo delo uobličim i pripremim za buduće generacije. Samo to..."

Sergej Genadijevič Nečajev (1847-1882) bio je revolucionar iz druge polovine devetnaestog stoleća. Ostao je upamćen po fanatizmu, asketizmu, beskrupuloznosti, surovosti - u ime, kako je duboko verovao, slobode i pravde. Ako se radilo o, po njemu, višem cilju, Nečajev nije imao dileme. Ubistva, izdaja, prevara, laž, nesreća su samo trebalo da posluže da se dođe do cilja. Može se slobodno napisati da je Sergej Nečajev najupečatljiviji izdanak makijevalističke škole, čak i da ju je poprilično prevazišao.
 
Postao je učitelj sa 19 godina i pohađao je univerzitet u Sankt Peterburgu a da nije bio upisan. Znao je da se popne na sto i da studentima održi govor da cara Aleksandra II treba ubiti. Na stolu bi bile izložene slike Robespjera i Sen Žista, vođa Francuske Revolucije. Na okolinu je, naime, što je posebno zanimljivo,  imao opčinjavajući uticaj. Vrstan govornik, govorio je nekoliko svetskih jezika, zaverenik po prirodi, imao je sposobnost da najveću laž pretvori u istinu. Govorio bi da je u zatvoru a da to nije bio. Pisao je politički provokativna pisma svojim prijateljima, pretpostavljajući da će dopasti u ruke policiji. Smatrao je da se na taj način revolucionari kale i da će posle hapšenja i tamnice biti duhovno mnogo jači. Učestvovao je u ubistvu mladog studenta I. I. Ivanova, 1869. godine u Sankt Peterburgu, pogrešno zaključivši da je u pitanju policijski provokator. Posle ubistva beži iz Rusije i, posle izvesnog vremena, stiže u Švajcarsku gde ga oberučke prima Bakunjin, vođa anarhističkog pokreta. U prvo vreme, Bakunjin je, očaran oštroumnošću i hrabrošću, bio oduševljen mladim Nečajevom i na sve načine ga je podržavao. Međutim, kako je vreme odmicalo, oduševljenje je sve više bledelo. Isto tako, čak i pre, Nečajev je počeo da menja mišljenje o Bakunjinu i da širi razne glasine o njemu. Uporedo s tim, nastavio je da širi svoju mrežu navodnih i nepostojećih tajnih organizacija po Rusiji, dovodeći u potpunu zabludu svoje neprijatelje i, zanimljivo, prijatelje. Zabuna je bila toliko velika da se više nije znalo da li se radi o izmišljenoj ili stvarnoj tajnoj organizaciji. Nečajev je, sva je prilika, uspeo da potpuno poljulja sam temelj dotadašnje političke borbe.
 

Otprilike u to vreme, u julu mesecu 1869, objavljuje čuveni "Katehizam revolucinara",  odnosno,  "nihilističku Bibliju" za sve buduće terorističke ili subverzivne organizacije. Mnogi su bili zgroženi izloženim stavovima u pamfletu i optuživali su Nečajeva da uveliko nadmašuje jezuite po pritvornosti  i da se radi o najsurovijem delu bez skrupula. "Crni panteri", recimo, organizacija američkih crnaca s kraja šezdesetih godina prošlog stoleća, veoma često su znali da na svojim javnim istupima  istaknu izvode iz Katehizma. Takođe, i organizacija  "Crvene brigade" smatrala je da se radi o "alfi i omegi" svakog revolucionarnog pokreta. Postoji, isto tako,  puno indicija da je "Katehizam revolucionara" izvršio veliki i odlučujući uticaj na Lenjina i Staljina a, samim tim, i na ustrojstvo boljševičke partije...

Osećajući opasnost od nepredvidljivog gosta, a na nagovor mnogih koji se nisu slagali sa Nečajevim,  švajcarska policija ga hapsi 1872. godine i izručuje Rusiji. Na suđenju, koje je izazvalo veliku pažnju svetske i ruske javnosti, držao se prkosno, veoma često dovodeći sebe u nadmoćan položaj naspram tužioca i suda. Nije osećao nimalo grižu savesti zbog dela koje je učinio. Osuđen je na 20 godina teške tamnice u petropavlovskoj tvrđavi. Uspeo je, za vreme robijanja, da potpuno obrlati zatvorske stražare u svoju korist. Zatvorska uprava je morala da zameni stražare i da uvede mnogo strožiji i obazriviji nadzor nad Nečajevim. U nekoliko navrata je odbio predlog vlasti da počne da sarađuje sa policijom. Po svedočanstvu zatvorskih saboraca, bio je nepokolebljiv. Dočekao je atentat na cara Aleksandra II i njegovo ubistvo 1881. Preminuo je u zatvoru 1882. godine.

"...Naše Društvo stoga ne teži da nametne neku organizaciju odozgo. Nesumnjivo, buduća organizacija razviće se iz narodnog pokreta i života. No, to je na budućim pokoljenjima. Na nama je da strastveno, potpuno, sveopšte i nemilosrdno rušimo...
Dakle, zbliživši se s narodom, mi moramo da se združimo sa onim elementima narodnog života koji od vremena nastajanja moskovske državne sile nisu prestajali da se bune, i to ne na rečima nego na delu, protiv svega što je neposredno ili posredno povezano sa državom. Protiv plemstva, protiv birokratije, protiv popova, protiv trgovačkog sveta i protiv gulikoža kulaka. Udružimo se sa hrabrim razbojničkim svetom, tim jedinim istinskim revolucionarom u Rusiji.
Ujediniti taj svet u jednu nepobedivu, sverušilačku silu - u tome je sva naša organizacija, sva zavera, sav zadatak." - "Katehizam revolucionara", Nečajev.

Nesumnjivo, Nečajev je bio čovek vanrednih sposobnosti. Može samo da se zamisli šta bi sve bio u stanju da uradi u ovom našem svetu gde se sve više gubi granica između stvarnog i nestvarnog, između laži i istine. Majstor opsene bi, bez sumnje, uspeo da ni iz čega stvori "sve". Vodili bi se ratovi, menjale granice, uništavali životi a da se, zapravo, bar u tom trenutku, ništa ni blizu toga ne dešava. Nicale bi hiljade i hiljade tajnih i terorističkih organizacija i to bez i jednog jedinog člana. "Armije hakera", koje, zapravo, ni ne postoje, terorisale bi banke, korporacije, države... Međutim, to bi bila samo priprema nečega što tek sledi - potpuna pobeda nekoga za koga je Makijavelijeva maksima samo jedan početni stepenik.

Najjače tajne službe sveta bi se, bez sumnje, otimale o njega. Na kraju, većina tih tajnih službi bi, s olakšanjem, prepustila komandu zlom junaku Fjodorovog nenadmašnog dela. 

Koju i čiju stranu bi, posle svega, Nečajev odabrao u ovom našem svetu? Sam je dao odgovor u čuvenom "Katehizmu revolucionara" - razbojničku. Šta god to, i za njega i za druge, značilo.

Ne zaboravimo da je Nečajev, bez premišljanja, dao život za svoje ideje. U ovom našem vremenu komformizma i bezidejnosti, to je, gotovo, nezamislivo.

P. S. Dostojevski je lik Nečajeva, kao Petra Stepanoviča Verhovenskog, opisao u romanu "Zli dusi".

Z. M.