Kada se ljudska bića, posle svih životnih lomova i stradanja, budu susrela sa nepremostivim zidom, satkanim od, umesto smislenog i valjanog odgovora, zazidane zablude, tek tada će shvatiti da se radi o, još uvek, nerazjašnjenom i vešto nametnutom strahu. Ukoliko, naravno, budu imala hrabrosti i za tako kasno ispoljenu odvažnost.
"Onda, kada budemo prinuđeni da odemo, ni Majka Marija neće ništa moći da kaže. Uzdahnuće i pustiće suzu, od koje će poteći neka druga, nama nepoznata reka...
A mi ćemo biti u mestu, u koje je, kada je to bilo važno, malo ko istinski verovao. I znaćemo odgovore, koji nam, tog puta, zaista neće biti potrebni." Z. M
Нема коментара:
Постави коментар