Namera postistine je da nas pomiri sa nepomirljivim, da razdeli nedeljivo, sabere nesaberivo i da grešku, koja će da bude jedino izvesna i merljiva, predstavi kao neminovno rešenje za sve što je postojalo. Sukob sumnje i vere bio bi napokon okončan uništenjem i jedne i druge suprotnosti.
Igranje omamljujućeg opela na grobovima živih mrtvaca, trebalo bi živo da posvedoči o pobedi nad starim neprijateljem. Postistina bi, samim tim, kao neumoljiva posledica strašnog sakralnog pira, postala ledeno ogoljena istina u ustoličenju nove vrste - postljudi.
Nedovoljno prilagođeni ljudi, kao potpuni teret, bili bi prepušteni strogo određenoj sudbini - knjigama zaborava. Njihovom gubitničkom zaostavštinom bi trebalo da se pozabave oni koji su odavno ovladali postljudskom i postistinskom budućnošću.
"Arhangele Mihailo, zašto mi daješ znak da ćutim, kada ionako ne umem ni jednu jedinu reč da kažem?" Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар