Malo je poznato da je u svojim poznim godinama Isak Njutn gotovo potpuno okrenuo ledja prirodnim naukama, fizici, matematici i astronomiji, koje je unapredio, a posvetio se teologiji i analizi hronologije. Mnogi su zažalili što je, umesto na ono što mu ide, i za šta je pozvan, traćio dragoceno vreme kao netalentovani ''hroničar''.
Da li je?
Deo matematičke nauke u vreme u koje je živeo Isak Njutn činila je i hronologija, u današnjoij tradiciji potpuno izgubljena. Tek neki noviji istraživači, koji apstraktnoj matematici nastoje da vrate i teorijski smisao, u nju računaju i statističku matematiku (Morozov, Fomenko i mnogi drugi).
Iz dva izuzetno interesantna sačuvana Njutnova rada, iznenadjujućih naslova za prevashodno matematičara: ''Kratka hronika istorijskih dogadjaja, počev od prvih u Evropi do pokoravanja Persije od strane Aleksandra Makedonskog'' i ''Ispravna hronologija drevnih carstava'', šibana od kritičara onog vremena, njihov autor će pokušati da se odbrani - ignoracijom. Tek će u jednom od zapisa ostaviti objašnjenje da je sastavljao ''ovu hronološku tablicu da bi uskladio hronologiju sa tokom istroijskih dogadjaja, sa astronomijom, sa svetom istorijom i sa samim sobom, uklonivši mnogobrojne protivrečnosti, na koje se žalio još Plutarh...Ne pretendujem da je tablica tačna do u godinu, moguće su greške od pet ili deset godina, ponegde možda i dvadeset, ali ne mnogo više''.
Matematička škola koja integriše statističku hronologiju jako poštuje Njutnov doprinos, iako je dotad utvrdjenu ''korigovao i za 200-300 godina unapred, što značajno odstupa od uvreženog mišljenja, zato što je uopšte podvrgao kritici sistem datiranja istorijskih dogadjaja i doveo ga u sumnju, rasplamsavši, vekovima docnije, pomno ponovno izučavanje najpre primarnih, potom i sekundarnih istorijskih zapisa i izvora.
Živeći i radeći u epohi racionalizma, Njutn je, izmedju ostalog, jedan od poslednjih ''integralnih'' naučnika, koji su istovremeno tragali za zakonitostima sveta i nastojali da ih podvedu pod sistem.
Posle njega će se nauke i interesovanja podeliti i nastaviti da se usitnjavaju kroz specijlizacije - a one sužavati horizonte, koje je veliki matematičar želeo da proširi.
Posle kartkodahih pokušaja nekih savremenih mislilaca poput Paskala, Rasela, Vitgenštajna, Markuzea, Adorna i Morena da stvarnost iz hiljadu staklića ponovo sastave u jasnu sliku, bez odrednica ''prirodno'' i ''društveno'', atomizovanje se nesmetano forsira. A u takvom pogledu, podeljenom interesovanju, list zaista zaklanja granu, grana stablo, drveće šumu, i iz nje rastu ''ljudi jedne dimenzije'' ( Teodor Adorno). I nemojmo se ni najmanje čuditi što je nebo tako visoko.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар