Rodila se u horoskopskom znaku device 14.septembra 1983. Rodila, smejala, radovala i propatila, i sijala na muzičkom nebu svega nekoliko godina, dok nije zgasla. Ranjivost, svojstvena istinskim umetnicima, skupo je koštala i Ejmi Vajnhaaus je platila njenu cenu.
U stvari je bila zdrava devojka, puna života i inspiracije. Ne jednom, muzika je povukla s opasne litice. Jednom se uvek suviše primakne, pad je bio neminovan. Sve ono što je oličavala, neobuzdanost, slobodu, neobičnost, svojstvenost, impulsivnost i iznad svega talenat, redak i dragocen u svetu lutki i šablona, nosiće dok je sveta i veka njeno ime.
Ni najzluradiji ni najzavidljiviji ni javnost koja je suviše budno motrila na nju, nisu joj mogli osporiti originalnost i predodređenje da postane zvezda. Njoj je to bilo tako normalno! Ona je svoje stihove i akorde proživela od prve do poslednje note.
Vrlo brzo je razoružala kolege i kritiku.
Pojava Ejmi Vajnhaus u modernoj muzici bila je kao žednome oaza - niko nije ostao imun.
Kada je u dvadesetoj godini objavila prvi album ''Frenk'' svima je bilo jasno da je zvezda rođena. Nije izostao izvanredan uspeh, a Ejmi je prosto bila rasprodata.
Period teške životne krize kada je zbog ostavljenosti zapala u depresiju, kako se činilo, prebolela je uz muziku. Pred silovitom navalom inspiracije za svega šest meseci je objavila svoj drugi briljantni album autobiografskog naslova ''Back to Black''. Nesporno raskošnih glasovnih mogućnosti iznela je neponovljivu emociju koja je razbijala u paramparčad. Izdržati takav mrak na nogama bilo je samo po sebi junaštvo. Ejmi je u potpunosti ogolila sebe i time razoružala najveće skeptike u pogledu povratka na scenu.Stvorila je besmrtnu umetnost, krunisanu s pet ''Gremija'', što nije uspelo nikome ni pre ni posle nje.
Njena kratkotrajna lična sreća se po drugi put razbila o hridi.
Utehe, jednostavno nije bilo. Slabi plamsaji u kojima je tinjala pre su je gasili, nego razgorevali. Na koncertu u Beogradu, koji je održan samo 35 dana pre nego što će biti pronađena mrtva u svom stanu u Londonu, Ejmi nije mogla ni želela ni da nastupi, čak ni da peva. Kad ptice zamuknu, to je nagoveštaj nekog kraja. Nažalost, ovog puta Ejminog.
Razmišljala je o novom albumu, želela je da se još jednom spase muzikom i radom, ali je, iznurena bulimijom, alkoholom i drogama, smrt pretekla život.
Sa dva nezaboravna albuma i svega 27 godina, Ejmi Vajnhaus se upisala u večnost. Proživela je buran i plodan život, ispunjen velikim usponima i padovima. Ličila je na svoju muziku, koliko i ona na nju. Imala je pojavu koja se pamti u vremenu Maraje Keri, Bijonse, Lejdi Gage i Rijane.
U galeriji zvuka njene pesme su dijamanti najfinije izrade.
Da je bilo više sreće i života, možda ne bi bilo Bili Holidej 21.veka. Možda. U svakom slučaju ''You know I'm no Good''.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар