Prognani, koji pod kupolom žive, veoma dobro znaju gde se nalaze, ali to nimalo ne umanjuje njihov trud da to negiraju. Živeti pod kupolom bez takvog paradoksalnog smisla bilo bi ravno samoubistvu.
U njoj postoji samo "trenutna čednost", već sledećeg trenutka može da se desi da sve prekrije tama sumnje i sumnjičenja.
Živeti pod kupolom je život između dva potpuno suprotna privida - privida istine i privida laži. Žestoki sukobi, koji ponekad izbiju između ta dva privida, na najvidljiviji način pokazuju tanku liniju razdvajanja života pod kupolom i van nje.
Umetnost projekcije da se od najbezazlenijeg besmisla predstavi najveća opasnost ili vrednost, pod kupolom je dovedena do savršenstva.
Kupola je stecište skrajnutih ljudskih misli, odnosno, nadahnutih beskorisnih tvrdnji, i, poput besmrtnog obeliska, najdragocenija posveta Fjodorovom "Mrtvom domu".
Pod kupolom nema sunca. Zamenjeno je čežnjom za njim.
Kupola je svet opsesije, paklena mašina naše podsvesti. Veličanstvena oda za prevarene i očaravajuće utočište u lancie okovanog beskraja. Poslednje utočište sumnje." Z. M
Нема коментара:
Постави коментар