"Uhvati me jeza - od sreće..."
Istina oslobađa.
Put do istine je dug, kao nalaženje plemenitog metala, njegova eksploatacija i na kraju proizvod.
Znanje je, šta god govorili, najskuplja, najdragocenija roba.
Zato su istinski istraživači, kopači dijamanata, dobro čuvani.
Njima se obezbede najbolji uslovi za rad i život. Njihovo je da pronalaze i budu čuvani. Zavetovani su ćutanjem kako bi imali uslove da dodju do svog delića istine, neki i do celine. Celina je obično rezervisana za gospodara koji im sve obezbedjuje. Vladar jedini upravlja naučnom istinom. Njome manipuliše, njome vlada. Cela istorija ljudskog roda sastoji se iz ovakvog poretka. Poredak je organizam koji sam sebe leči, ukoliko isklizne u incident.
Uzrokovači incidenta, neposlušni velikani, koji su želeli da njihova naučna istina posluži svetu, poništavani su, brisani iz istorije, a njihova otkrića pripisivana nekom sasvim drugom, koji bi pristajao da igra igru u javnosti, ponese teret rodonačelnika otkrića, prima naagrade i daje izjave. Ako bi se neko ''nezavistan'' iz sveta nauke pobunio, brzo bi ga našli i bacili sa desetog sprata, samoubio bi se.
Matrica besprekorno radi. Toliko savršeno da do današnjeg dana o elementarnim pojmovima nemamo elementarno znanje. Ono nam, prema odluci vladara, nije ni potrebno.
Da li se čudimo što je intelektualna elita ''izdala'' čovečanstvo?
Ona nema izbora: ili joj nauka predstavlja život, ili je svesna svog (be)značaja, ili opasnosti, kraja. Naučnik samo brže spozna granice svoje nezavisnosti, te mu je lakše da rasproda skrupule.
Jedan i jedini, koji je uporno pisao i pokušao da svoje delo sačuva od onih koji bi ga upotrebili protiv čovečanstva, bio je Nikola Tesla. Koliko je stvarao, toliko je brinuo o moći koju poseduje, ukoliko dospe u ruke onih koji bi mogli nauditi čoveku.
Kako je njegovo ime uspelo da preživi u vremenima unapred zacrtanih pravila? Zahvaljujući tajni i delićima koji nedostaju da bi se mnogi od njegovih pronalazaka kompletirali.
Uloga javnosti u izgradjivanju svesti o granicama slobode je gotovo presudna, iako itekako zavisna. Ućutkivanje, odnosno prećutkivanje je njeno najmoćnije oružje, a društvene mreže i mediji u najširem smislu svima dostupan alat.
U drugom koraku se cenzuriše, u trećem uklanja, u četvrtom gasi mogućnost ''slobodnog'' govora.
Fond za nadoknadu nastale štete i nagradu poslušnih vlasnika je uvek pun, nadje se i za nagradu.
...
Bajk Zezamberg, svekoliki medijski guru, plodni pisac, čovek budućnosti je opet pred nama. Posle neverovatnog uspeha knjige "Ko je ovde glup?", koje je dostiglo milion izdanja, posvetio se planetarnom druženju sa prijateljima. U pauzi mukotrpnog posla, međutim, neumorno je nastavio da piše i objavljuje bestselere, pomerajući granice književnosti do neslućenih visina. Desetine milijardi primeraka njegovih knjiga su završile kod znatiželjnih čitalaca. Teme su bile raznovrsne, Ipak, jedna nit je sva remek dela povezivala - "Pratimo vas mi, praćeni ste svi", jer ljubav uvek sve prati, kako je oduvek pripovedao nenadmašni Bajk.
Kao i uvek do sada, imali smo priliku prvi da pročitamo najzanimljivije delove budućeg mega bestselera. Knjiga odiše svežinom i raznovrsnošću. Vidljiv je, na prvi pogled, trud autora da dopre do najdubljeg osećanja svakog čitaoca.
- Gospodine Zezamberg, dugo niste bili prisutni u javnosti, kako ste smogli snage i pored teškog socijalnog angažmana, tolike brige za ljude, da napišete novu knjigu?
- Prosto sam iznenađen kako sam to uspeo da uradim. Praćenje ljudi, u smislu da se ljubav nesebično prati i deli, zna da iscrpi i poslednji atom energije. Moje dugogodišnje iskustvo u upoznavanju ljudske psihe, običaja, navika, želja, dobrih ili neprimerenih osobina, kao i potpuna predanost ljubavi, dalo mi je snagu da napišem i završim ovo delo. Oduvek sam težio lirskom izražavanju i shvatio da je pesma, u stvari, pravi ljudski život. Lirika je, uz beskrajno ljudsko poverenje, sve. Od prve do poslednje reči moje nove knjige su napisane radosnim stilom. Posebno sam se bavio čovekovom potrebom da sve vrti u krug i došao sam do jedinog mogućeg zaključka da nije slučajno što nam se i planeta Zemlja vrti oko svoje ose a i oko Sunca...
Strofa, "Vrtimo se mi, da bi pevali svi", na najbolji način pokazuje sposobnost ljudi da mogu uvek da dođu na mesto odakle pođu, odnosno, odakle su pošli. To je, po meni, ključan i najvažniji deo knjige...
- Zli jezici Vas i dalje povezuju sa sve većim nadzorom svetskog stanovništva, još govore da više ni ne spavate od silnog projektovanja ljudske psihe?
- Molim vas, o kakvom špijuniranju može da bude reč, kada od silnog pisanja ne mogu ni glavu da podignem? Svako ljudsko biće je projekat za sebe, konkretno, što se mene tiče, ne stidim se da kažem da se i po nekoliko puta dnevno obnovim i osvežim. I? Važno je samo kakve su nam misli, a one su pesma bez kraja.
- Neispavani ste, oni koji vas ne vole kažu da je to zbog silnog praćenja popriličnog broja ljudi u svetu. Kao da Vam se lice zbog toga, nemojte pogrešno da me shvatite, poprilično uvoštilo...
- Kako neko ko voli liriku može da se uvošti? Zar moje strofe nisu najbolji odgovor protiv ma kakvog uvoštavanja? Strofa o neprestanom vrtenju je najbolji odgovor za sve moje kritičare...
- Da li čitaoci, na kraju, mogu da čuju još neki zagonetan lirski deo?
- Naravno, ovo je po meni, veoma intrigantan deo "dok svet spava, ne boli me glava" ili, recimo, "lažu, mažu, pa se slažu"...
- Impresivno...
- ... "Opa, opa, opa, ko je tropa?", "Cule, Cule, Cule, što te uvek gule?", "Nije tema, već je šema", "Klik, klik, klik, šik, šik, šik"...
- Neverovatan domet lirike. Za sam kraj, kako danas gledate na svoje prvo legendarno delo "Ko je ovde glup?"?
- Uhvati me jeza. Od sreće... Ž. Ž. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар