To, uglavnom, ne radim odjednom, jer tako nešto bi dalo necelovit rezultat, već, u velikoj većini slučajeva, zadatku pristupam oprezno i postepeno. Potrebno je, naime, pripremiti i omogućiti najbolje uslove, kako bi se što veći broj ljudi pripremio za ono što dolazi. Da li će neko, eventualno, da pronikne u nameru? Ako i neko tako nešto učini, ko još pridaje važnost statističkim greškama?...
Slatkorečivost, maglovitost, nedorečenost, dvosmislenost, povodljivost, hrabrost, slobodoumnost, kukavičluk, sitničavost, sebičnost, darežljivost... Sve je ovo, uz svu vidljivu razliku, u određenoj funkciji kršenja ili nipodaštavanja pravila. Da se razumemo, pravila postoje, ali se primenjuju samo kada su odgovarajuća i korisna. Jer, ko je taj ko će sa sigurnošću, posle svega viđenog i doživljenog, potvrditi da je istinito ono što je, zaista, istinito?
U nekim slučajevima, da bi se ostvarilo zamišljeno i planirano, potrebne su i stotine godina. Da li to, uopšte, bilo šta menja? Naravno da ne. Vreme, naime, sem zbunjujuće svrhe, ništa ne predstavlja. Ono je samo usputna i prilagodljiva stanica do bilo kog cilja...
Ponekad se desi neki neplanirani zastoj u ostvarenju namere i na to treba uvek računati. Može se slobodno reći da je tako nešto, maltene, i poželjno. Naime, kakav bi to bio svet bez nekog novog ili svežeg Sokrata?"
P. S. Tekst pripada serijalu Antihrist i pogledi, izneseni u njemu, nisu stav autora.
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар