U takozvanom vakumu vremena "ne postoji vreme koje će imati svoje vreme". Barem kada se radi o borbi naslova protiv naslova, skandala protiv skandala, utopije protiv utopije, floskule protiv floskule, brze hrane protiv brze hrane, citata protiv citata, rata protiv rata, laži protiv laži, ništavila protiv ništavila, ispraznog protiv ispraznosti...
Rascepkani i usitnjeni sadržaj "ponude i tražnje" nalik je ubuđaloj mirođijskoj čorbi u fazi ključanja. Tačnije - jednak raspadu. Zapravo, savršena priprema za nadolazeće događaje.
Rezultat raspada smisla, s obzirom na sve veću sluđenost, otuđenost i sve manju sposobnost sagledavanja šire slike, biće nešto što će imati svo vreme ovoga sveta i što će imati sposobnost da sve pretoči u svoju suštinu i nove zakone.
To je, za sada, još uvek, ne tako vidljivo kao pretnja - veštačka inteligencija ili starovremenski rečeno - peti jahač apokalipse.
"Rukovođen i usmeravan, naoružan posebnim i nevidqivim čulima i sklon i podložan svakom eksperimentu, umesto kontrolisanog objekta, posle izvesnog vremena, postaće samodovoljni subjekt.
Imun na hipnotička dejstva unutrašnje ili spoljne sile, uspeće da, na relativno lak način, premosti razliku između svesnog i nesvesnog, prihvatljivog i neprihvatljivog, socijalno dopuštenog i nedopuštenog... Takve dileme, za njega, u stvari, nikada nisu ni postojale.
Gospodo, "najuspešniji" izum postcivilizacije - robot." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар