"Kakav bi to bio život bez sećanja na zaborav?"
U ljudskoj prirodi je da se seća (ili ne seća) nečega što se, u bližoj ili daljoj prošlosti, dogodilo. Sećanja, ipak, nisu samo puki podaci, odnosno kompjuterska memorija, već su i osećanja vezana za njih.
Pošto (još uvek?) nismo savršena bića, podaci se, shodno vremenu i ljudskim sposobnostima menjaju, oduzimaju, pridodaju, ali, zanimljivo, osećanja vezana za neki određeni događaj - ne. Doživljena osećanja će, bilo neprijatna ili pozitivna, na neki način uvek da budu prisutna i posebna. Mirisi su ti koji, takođe, bliže opisuju i određuju dogođeno, pokazujući tako neraskidivu povezanost sa osećanjima. Možda se u ovome krije važna razlika, koja nikada neće moći da bude prevladana, između kompjutera i ljudskog bića.
Neurobiolog Stiven Rou je, recimo, u knjizi iz 2005. godine "The Future of the Brain", pokušao da ukaže da ni savršena slika čovečjeg mozga ništa ne znači ukoliko se ne zna njegova celokupna prošlost ili život koji je do tada proživljen i da nikako ne bi trebalo da se zaboravi da je svaki ljudski mozak različit i potpuno jedinstven.
Ipak, istorija ljudske civilizacije je pokazala da je ono što se nekada činilo da je nemoguće, veoma često postajalo deo svakodnevice. Bez obzira na sve, koliko god u nekom trenutku delovalo da smo na kraju nekog procesa ili puta, veoma često smo znali da budemo iznenađeni nastavkom tog i takvog "kraja"... U navedenom slučaju "odmeravanja" snaga, nadajmo se da nastavak, po ljudsku budućnost, neće biti neprijatan.
"Koliko god se trudili, neurolozi i kognitivni psiholozi nikada neće pronaći kopiju Betovenove Pete simfonije u mozgu - ili kopije reči, slika, gramatičkih pravila i drugih vrsta spoljašnjeg stimulusa." - Robert Epstajn, psiholog.
Možda ova konstatacija Roberta Epstajna dovoljno govori u prilog jedinstvenosti i posebnosti ljudskog mozga, odnosno, bića. Međutim, potpuno hipotetički gledano, zašto bi takve, verovatno, nepremostive razlike između ljudi i kompjutera, uopšte opterećivale neku buduću veštačku inteligenciju? Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар