Za gorde i lakome, pre svih.
Suprotnosti su se često najlakše nadopunjavale i slagale...
Svetla nade se, povremeno, pale i gase a značaj smislene reči pronalazi zaštitu u, gle čuda, poslednjem bedemu odbrane - nemoći.
Od, ponekad, preterane galame ništa se, gotovo, ne čuje.
Muk i ćutnja su, na radost nekih, opet zamenili mesta i uloge...
Raspete, i dalje, propituju i ispituju.
Neka se primire oni što su istini poverovali.
"Prošle su tople kiše.
Zima je i svuda belo je.
Čuju se glasovi.
To su misli sveta koji zove." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар