Posle katastrofalnog ishoda rata protiv Japana i krvavog gušenja revolucije 1905. godine, car Nikolaj II je bio duboko svestan problema u kojem se našla njegova država. Spas je potražio kod Petra Arkadijeviča Stolipina, hrabrog i vanserijski sposobnog konzervativnog reformatora.
U samo nekoliko godina, Stolipin je uspeo da pokrene Rusiju i da postavi snažan temelj njenog daljeg razvoja. Glavna baza su mu bili seljaci, koji su, napokon, dobili zemlju. Naime, bez obzira što je seljaštvo 1862. godine dobilo ličnu slobodu, tek je Stolipinovom agrarnom reformom zaokružen čitav proces. Međutim, tim poduhvatom nisu bili zadovoljni ni krajnji levičari, ni krajnji desničari. Prvi, jer im je izbijen ozbiljan adut u borbi protiv vlasti a drugi jer su bili nezadovoljni gubitkom zemlje. Posle samo nekoliko godina, Stolipin je stekao moćne i opasne neprijatelje koji su, ni manje ni više, želeli njegovu smrt.
Izbor je "pao" na Dmitrija Grigorijeviča Bogrova, Jevrejina anarhistu, ali i agenta carske policije Ohrane. Bogrov je bio, inače, veoma pouzdan izvor i za pristojnu novčanu nadoknadu pružao je informacije o tome šta se dešava na krajnjoj levici i kakvi su joj planovi u borbi protiv cara. Sa druge strane, u potonjem sledu događaja, sve je lukavo pripremljeno da se akcenat stavi na Jevreje kao carske neprijatelje i na kao najveći i najopasniji antidržavni element. Vešto je širena propaganda da Stolipin ne želi da ukine diskrininatorske zakone protiv Jevreja i da je odgovoran što i mnogi drugi zakoni nisu usvojeni. Istina je, naravno, bila potpuno drugačija. Sam car je, na nagovor mnogih krajnje desničarskih elemenata, stopirao neke zakone, između njih i o Jevrejima. Odnosi između cara i Stolipina su, samim tim, veoma zahladneli i sve je ukazivalo da će doći do smene na čelu vlade.
Nije vredelo mnogo što je, za samo nekoliko godina, Rusija uspela da se oporavi od velike krize iz 1905. godine. Čak je uspeh bio toliko veliki da je i sam nemački car Vihelm II panično izjavio da se Rusiji, ako nastavi Stolipinovim pravcem, za dvadeset godina niko neće moći suprostaviti.
Zavera je sve više širila pipke oko Stolipina i samo se čekao trenutak kada će namera da se sprovede u delo. Za organizatore atentata ništa nije značilo što su Stolipinovi dani na čelu vlade bili odbrojani. Stolipin je, naime, bio više od simbola i za njega ne bi trebalo da bude oproštaja.
Kao što je rečeno, za zadatak je odabran Bogrov, koji je, uzgred, dobio svu moguću logističku pomoć od carske policije Ohrane.
Dana 14. septembra, 1911. godine, pružila se jedinstvena prilika za atentat. Naime, u kijevskoj operi su bili svi iole značajni ljudi carske Rusije, na čelu sa samim carem Nikolajem. Među prisutnima je bio i Stolipin. To su Ohrana i Bogrov čekali. Sve se desilo veoma brzo. Sa nekoliko hitaca iz neposredne blizine Dmitri Bogrov smrtno je ranio odvažnog Stolipina. Atentator je brzo savladan, uhapšen i odveden u zatvor. Zaprepašćeni i vidno potreseni car je prišao teško ranjenom Stolipinu i, držeći ga za ruku, rekao:"Izvini...". Na žalost, izvinjenje je stiglo suviše kasno, jer je Stolipin za četiri dana preminuo.
Što se Bogrova tiče, osuđen je na smrt i pogubljen. Stolipinova supruga je molila vlast da se Bogrovu poštedi život, ali je molba odbijena. Pozadina atentata nije otkrivena... Z. M
Нема коментара:
Постави коментар