Jedna od prvih lekcija iz botanike su prosti jednoćelijski organizmi, među koje, između ostalih, spadaju i alge. Te najjednostavnije čestice života, od kojih su usložnjavanjem nastajale komplikovanije i složenije vrste, idealne su za posmatranje pod mikroskopom. U gotovo svakoj barskoj kapi može se videti providni zeleni kružić - matrica života biljke - zvana hlorela. Razmnožava se neopisivom brzinom i gde se pojavi, voda dobije modrozelenu boju. Idealna je hrana ekosistema, što se više njome hrane insekti ili žabe, recimo, više se razmnožava, ima je u izobilju.
U ljudskoj ishrani ona je tamnozeleni prah, a može se naći i u tabletama identične, prirodne boje.
Gotovo polovine ove alge bogate hlorofilom - koji je ''krv'' biljke, čine proteini. Hlorofila sadrži daleko više od koprive, pšenične trave ili zelenog lisnatog povrća. Pored toga, ima i nešto masti i ugljenih hidrata i vlakana, vitamina i minerala u izobilju. Sa hlorelom nema anemije.
Sa hlorelom nema ni trovanja. Sve što ljudskom organizmu učine teški metali, negativna i štetna zračenja, ali, isto tako, i pogrešna ishrana, hlorela dugotrajnom upotrebom neutrališe. Kao prirodno ''pametno'' sredstvo uravnotežava funkcije. Hlorela je najidealniji čistač organskih i taloga nakupljenih u organizmu udisanjem, vodom ili drugim spoljnim dejstvom.
Hlorela je, međutim, jedinstvena po sastavu: sadrži molekule dezoksiribonukleinske i ribonukleunske kiseline, čestice DNK i RNK - oni su razlog što se hitro razmnožava i obnavlja.
S obzirom na činjenicu da proces starenja počinje smanjenjem dve vitalne nuklenske kiseline u organizmu, hlorela kao dodatak u ishrani u što kvalitetnijem obliku, nadoknađuje gubitak.
Uz ulogu filtera toksina u telu, značajno usporava starenje i održava vitalnost uz pomoć prirode.
Stoga ne čudi što je obavezna u ishrani svih onih koji su izloženi ekstremnim naporima i što se sa drugim zelenim algama smatra hranom budućnosti. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар