U ulozi krhke, luckaste stanarke u crno-beloj televizijskoj seriji ''Gospodin Foka'' (deo antologije ''Samci'' Aleksandra Đorđevića, scenariste Gordana Mihića) tada dvadesetosmogodišnja Neda Spasojević toliko je očarala stručni žiri najprestižnije evropske nagrade za najbolju glumicu Starog kontinenta da je osvojila "Zlatnu nimfu" 1969. Od tada je prošlo pet decenija.
Veliko priznanje koje joj je dodeljeno u Monte Karlu iznenadilo je umetnicu, a jugoslovenskoj i srpskoj sceni, koju je unapredila avangardnim momentima, donelo afirmaciju i uspeh. Žiri je njenu glumu okarakterisao kao ''duhovitost igre'', odajući najveće priznanje ogromnom talentu koji je posedovala.
Iako je poživela prekratko, Neda se upisala u besmrtnike nezaboravnim ulogama, istovremeno komičnim i duboko tragičnim naivnih devojaka pogođenih sudbinom - neprevaziđena su njena izvođenja klasike, kao i modernističkih komada - glumila je i na pozorišnim daskama i u televizijskim serijama i u filmovima.
''Zaljubljena sam u posao koji radim'' - govorila je i to osećanje prenosila na svoje likove, predajući se igri bez granica.
Stajući u red sa jednom Terezom Gize i Mišel Morgan, Neda Spasojević je jedina među jugoslovenskim i srpskim glumicama dobila ovo prestižno priznanje, o čemu se vrlo malo zna.
Odrasla je u porodici vezanoj za pozorište i glumu, a njenim stopama krenula je i ćerka Isidora Minić.
Svojom tihom gospodskom lepotom suptilno je gradila likove Elektre, pomalo čudnih gradskih devojaka, luckastih, veselih, duhovitih i na svoj način ''pomerenih'', nekako epizodnih i kad su bile noseće, kakav je bio i njen kratak život, u vremenu koje je obojila prijatnošću postojanja.
Zvali su je i ''glumica sa tajnom''.
Ne bez razloga. Neda je prošla kroz sve faze antologijske jugoslovenske i srpske pozorišne, televizijske i filmske produkcije.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар