POSTSAMOSVESNI ČOVEK

Postsamosvesni čovek, to čedo Nečajeva, oslonjen, u velikoj meri, na fragmente, odeljke i naslove, usredsređen je, usled dugotrajnog procesa iznurivanja, sve više i više na svoj bezidejni skepticizam i na, kao crv, nametnutu sumnju.

U želji, svojevremeno, da ne bude izdan i prevaren, ispunjen, pritom, nezasluženom osionošću i lažnom samosvešću, čovek je potpuno prenebregnuo činjenicu da je nauka odavno usitnila atom i da je, shodno tome, njegovo putovanje u dubine beznačajnosti i raspolućenosti, govoreći jezikom postistine, predodređeno da traje unedogled.
Na tom omamljujućem putovanju, doći će se do one tačke kada će da mu bude potpuno svejedno što je postao neko što nikada nije bio.  

"Želite li da vam i sada stvorim večnost pa da za njom ponovo potrčite?"  Z. M.