Stvoriti autorsko delo nije samo stvar vredna divljenja, već zaslužuje i nadoknadu za svaku ''upotrebu'' ili ''korišćenje''. Fizičko ili digitalno.
Na ovoj pretpostavci počiva zakonodavstvo zapadnih zemalja, u kojima autori doživotno uživaju od naplate prava na izvođenje ili korišćenje svog autorskog dela. Lako je u domenu muzike ili tehničkog pronalaska, odnosno autorstva. Problem nastaje kada se radi o pisanim umetničkim delima. Ko skida kajmak? Izdavač ili pisac? Prema zakonima je izdavač dužan da reguliše svoje odnose sa autorom, ali autor svoja autorska prava može prodati velikom broju izdavača, emitera i tako dalje, kako bi sebi obezbedio egzistenciju.
Samo je na internetu gotovo sve, uz neznatne izmene, bilo besplatno - dok jutjub (od 2001-e) nije počeo da blokira sadržaje zaštićene autorskim pravima.
Pravi uragan se podigao usvajanjem izmena Zakona o autorskim pravima u EU 26.marta 2019.godine, posebno zbog članova 11. i 13.
Zakonodavstva drugih država trebalo bi da u roku od dve godine usklade svoje zakone sa usvojenim Izmenama zakona.
'Sredstva obezbeđenja'' primene Izmena zakona biće, kako se najavljuje, specijalni filteri koji će prepoznavati ''nelegalnu'' upotrebu tuđe autorske svojine.
Autorska svojina su u svetu informacija agencijske vesti, koje se često rašire medijima brzinom svetlosti, a u tom širenju se zaboravi čak i informacija ''kako javlja taj i taj'', što će se po novousvojenim propisima evidentirati i, verovatno, u korist prvoobjavljenog, kao izvora, i naplaćivati. Već viđeno, samo nesprovođeno, i sa citatima i sa književnim delima, i sa fotografijama i već dosta strogo primenjivano sa muzičkim spotovima i muzikom zaštićenom autorskim pravima.
Da, stoje sumnje u mogućnost filtera da ''cenzurišu'' autorski sadržaj, no, ostaje sigurna i izvesna mogućnost da će se određeni algoritam poboljšavati u hodu.
Svako ''deljenje autorskog linka'' na ovaj način moglo bi da košta poreza, po usvojenom članu 11 Izmena zakona, ali samo platforme koje tuđu informaciju koriste u komercijalne svrhe - te bi tako pod udar došlo maksimalno pet odsto sadržaja na internetu.
Kritičari strahuju za male izdavače, jer bi restriktivna upotreba izvora - sa navođenjem, mogla da ugrozi njihov opstanak na tržištu, a time i demokratiju.
Podsetimo da najveći pretraživači već prema sopstvenim algoritmima promovišu određene sadržaje - ''filteri'' će, moguće je, donekle raščistiti gužvu skretanjem pažnje na eventualne zloupotrebe, čime će olakšati posao i ''guglu'', ''mozili'', ''internet eksploreru'', ''operi'', ''jahu'', ''jandeksu''...
Mnogi ''proizvođači'' informativnih sadržaja, nastali na preradi naslova i tuđih materijala, verovatno će se sami ugasiti, jer ih neće biti na vidljivom mestu u pretrazi. O(p)staće veliki, sa razvijenom dopisničkom mrežom, koji realno i jesu izvori s ''pokrivenim'' informacijama...
Autori izvornog i originalnog sadržaja će, nadajmo se, naprotiv, naplatiti svaki citirani pasus.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар