Činjenica je da je nešto sasvim novo - objavljivač dokumentovanih istina, za koje je pisao uvodna i upotrebna objašnjenja, posle detaljne provere autentičnosti - zbog čega je Vikiliks postao apsolutno istinit i verodostojan izvor, za čijim primerom su se u celom svetu poveli mnogi, deleći sudbinu svojih progonjenih kolega.
Osim redakcija objavljenih fajlova, koje čine suštinu novinarstva, Asanž je napisao i veliki broj knjiga, među kojima ''Dosije Vikiliks'' analitičkim zahvatima u geopolitiku i politiku, ostaju nedostižan uzor forme čiji je takođe osnivač - naučnog, transparentnog novinarstva, uz neznatne, neophodne novinarske intervencije.''Sve dodatno je novinarsko izmišljanje'', napisaće Asanž u svojoj knizi ''Kad je Gugl sreo Vikiliks''.
Novinarstvo - mejnstrim mediji i konvencionalne forme - odavno su samo revijalna pista likova i događaja. Najvećma se bavi isključivo dozvoljenim temama, dok se pokušaji istraživačkog novinarstva progone i sankcionišu. Autocenzura i cenzura, pritisak i strah ubijaju nekada časnu, angažovanu profesiju, koja je od Drajfusa, do Votergejta i Kejblgejta, menjala tok istorije.
Sudbinu novinarstva našeg doba umnogome je odredila tehnologija. Internet je postao neograničeni resurs, u kojem je tehničko znanje, posebno programersko i kriptografsko, i poželjno i mač sa dve oštrice. Vikiliks je radikalizovao upotrebu interneta i sajt za objavljivanje strogo poverljivih dokumenata vlada pretvorio u javno znanje u opštem interesu, sa revolucionarnim nabojem. Sledeći beskompromisnu ideju svog osnivača Australijanca Džulijana Asanža, udruženu sa genijalnim programerskim znanjem kako zaštititi izvore informacija neporecive autentičnosti, Vikiliks se pretvorio u elektronskog razarača pred kojim su svakodnevno drhtali čak i samozvani svetski vladari, predsednici SAD. To je postao neoprostiv greh, iako su se na izvorima Vikiliksa napajali i Njujork tajms i Gvardijan i L Mond.
Dovoditi u pitanje da li je jedan od pripadnika ''četvrtog staleža'', kako je Asanž prekrstio ''sedmu silu'', čiji je dan 3.maj potpuno je besmisleno.
U tom smislu valja se osvrnuti na nagradu 2019 GUE/NGL za novinarstvo koju mu je dodelila EU 18.aprila, nedelju dana posle izbacivanja iz amabasade Ekvadora u Londonu i hapšenja.i sjajnog govora Meirid Mekgvajer. ''Podigao nas je na najviši nivo postavljanja pitanja'', istakla je Asanžova dobra prijateljica i iskreni poštovalac njegovog dela, u svom potresnom govoru koji je održala u Briselu.
I ove godine, 3.maja, obeležiće se Svetski dan slobode medija uobičajenom ''gromoglasnom tišinom''.
Što se više govori o slobodi, sve je manje - i to je nekakav nepisani društveni zakon.
Ove godine, međutim, hapšenje i zatočenje osnivača Vikiliksa i novinara koji je obelodanio depeše brojnih diktatoskih i imperijalnih režima, pojediniaca, kao i institutcija, trebalo bi, da u ime budućeg prava na slobodu govora i znanja istina, zaseni sve lokalne ''patnje'' i stradanja i postane urlik za odbranu navedenih sloboda.
Zato, 3. maja, pravo na istinu i slobodu njenog objavljivanja brani se zahtevom za oslobađanje zatočenog Džulijana Asanža, kome se preti izručenjem SAD i ''odgovarajućom'' imperijalnom kaznom koja sleduje svim budućim glasnogovornicima istine. Donekle i presudan: ne ustane li se u odbranu slobode govora odmah, sutra može biti prekasno. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар