Pedigre i gospodska, filozofska distanca, kao i ''prirodno'' gej obeležje, kako ga je doživljavao, uprkos gorljivom teoretizmu koji je uticao na mnoge slobodne umove današnjice, Goru Vidalu omogućili su skrovitu senovitost u kojoj je, daleko od progona i skandala doživeo duboku starost. Kao da je i svojom vremešnošću, iako prećutkivan i ignorisan, oličavao izgovor imperije kojom se opsesivno kritički bavio - da je građanin, i to građanin Amerike, zaštićen svugde, čak i u svojoj zemlji.
Zauzvrat, sugrađani su se njime bavili polušapatom. Slavu je stekao svojim dubokim, istinitim uvidima suštine američkog imperijalizma kroz vekove, i, posebno, kultnom knjigom ''Istorija nacionalne bezbednosti države'', zbirkom intervjua koje je dao uglednom američkom novinaru Polu Džeju.
Jedan noviji događaj, koji će svojom brutalnošću ostati upamćen -zavisno i od konačnog ishoda drame - ponovo je delo Gora Vidala doveo u žižu javnosti. Naime, prilikom hapšenja Džulijana Asanža u ambasadi Ekvadora u Londonu, osnivač globalno poznatog Vikiliksa, čvrsto je u rukama držao Vidalovu ''Istoriju nacionalne bezbednosti države''. Sva dalja tumačenja su suvišna.
U zbirci intervjua Vidal uredniku TRNN Polu Džeju iznosi svoja viđenja istorijskih događaja koja su dovela do izgradnje moćnog vojno-industrijskog kompleksa i na koji je način preovlađujuća američka politička kultura ustoličila ''imperijalno predsedništvo'', odnosno predsednike SAD-a sa nekontrolisanom moći, i, često, i više od toga - vladare sveta.
''Istorija'' je literarni pandam imala u žestoko osporavanoj Vidalovoj avangardnoj satiri iz 1968. godine ''Majni Breknindž'', parodiji američkog društva, njegove inteletualne pretencioznosti i postmodernističkog žargona.
Koliko je ovaj duhoviti intelektualac bio vispren i u svojoj starosti, svedoči njegovo javno protivljenje svim bombardovanjima, vojnim intervencijama i zločinima koje je njegova država činila u ime, navodne, demokratije i humanosti.
Gor Vidal se nikada nije uplašio i uvek je bio na strani istine.
Bio je unuk američkog senatora, sin jednog od savetnika predsednika SAD, rođak Žakline Onazis, Kenedijeve udovice i američkog političara Ala Gora, prijatelj Kenedijevih, Kartera i Niksona, sin svoje zemlje i duboko ukorenjen u američkom establišmentu, ali mu ništa od toga nije pomutilo razum da bistro ne sagledava razloge i uzroke imperijalnih osvajanja.
Vidal je jasnije od drugih primetio da se porastom američkog standarda njegova otadžina već 50-ih godina odrekla svih demokratskih ideala i od tada povela 300 osvajačkih ratova širom sveta, gde je god videla interes.
Njegova razorna kritika je objavljena u ''Ratu iz snova'', delu u kojem raskrinkava obmane na kojima počiva politička strategija SAD.
Čijim interesima služi trumanovska doktrina preventivnog napada, odbacivanja dojučerašnjih saveznika, unesrećivanja država i naroda, čijom se vojnom i potom ekonomskom okupacijom održava ''zlatna Amerika''?
Laži korporativne, imperijalne sile podupiru ''patriotski'' poslušni mediji neprekidnom propagandom i indoktrinacijom i marginalizovani građani, pod budnim nadzorom brojnih bezbednosnih državnih agencija.
One jedino istini nisu mogle ništa.
Otkako se 2012-e ugasio svetionik zvani Vidal, svet će se načekati da ga u zaštitu uzme neki novi sin Amerike, neoštećene svesti i razuma.
P.S. Na našem tržištu, prevedene su i objavljene Vidalove knjige ''Rat iz snova''(rasprodata, možda se neko sada kad je autor ponovo u žiži seti da doštampa tiraž) i ''Slabljenje i pad američke imperije''. Sem u antikvarnici ili na slobodnom tržištu, Vidalovi naslovi su odavno razgrabljeni.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар