DOSADA

Dosada ne rađa ništa sem apatije.
Stanje paradoksalne neuključenosti u svetu "punoće".

U njoj ne postoji nedoumica, preispitivanje, odvažnost - sve je "poravnato".
Svet izgubljene i rasute pažnje, nestrpljivosti i stalnog nezadovoljstva. Takođe i svet "slobodnog vremena" i, navodne, sveprisutnosti.
 

Ona je prirodni saveznik svega onoga za šta se niko duševan ne zalaže.
Dosada je i jedan od poslednjih okidača izgubljene ili prognane svrhe. Zasićenje koje sigurnim a tromim korakom ide ka potpunoj predaji.

Kao svečani porodični obed u potpuno ispražnjenoj prostoriji.    Z. M.