19. 10. 2017.

ŽELJA KOJA JE OSTALA SAMA

„Želja koja je ostala sama. E vidiš, to je život.“



Oslonjeni na budućnost, u jednom trenutku smo pomislili da je svako od nas u središtu svačije pažnje. I?
Ostalo je, izgleda, samo još jedno isprazno i iznevereno verovanje. Lakoverni završetak za još lakovernije.
Povezanost se pretvorila u uvezanost. U paukovu mrežu, tačnije bi bilo napisati. Tako nešto mnogi, namerno ili ne, nisu želeli da primete.
Umesto jasnoće ili jasnosti, pobedila je zabuna kao jedan od najvidljivijih oblika opsene.
I to generacijske opsene.
Kao uvod u sledeća vremena.


Kao i toliko puta do sada, naše želje su ostale zarobljene u vešto, ko zna kada, osmišljenom beskraju.
Pravo otrežnjenje će nastupiti kada se shvati da se uvek radilo o potpuno određenom prostoru i kada bude objašnjeno da je sve bio naš izbor...

 

 "Sloboda je, napokon, pobedila. Niko više nikoga ne primećuje..."     Z. M.

Нема коментара:

Постави коментар