U međuprostoru, u takozvanoj prostoriji predaha, zapravo, nevidljivoj granici između starog i novog:
Tek je trebalo da se dodele uloge i da svako postane "neko".
Uslov je bio jedan jedini: zaborav.
Odbijanje je podrazumevalo novo čekanje.
Pristankom, pak, dobijalo se pravo i moć biranja.
Pitanja su ostavljena za one koji postaju "neko", a odgovori su prepušteni onima koji su, još uvek, "niko"...
I ništa više i ništa manje od toga...
"Ponekad, kada pogled dotakne najdalje daljine, poverujem da opet vidim nebo..."
P. S. Žanr fantastike. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар