KADA NAS POTOMCI BUDU PITALI

Kada nas potomci budu pitali, ako im i bude dozvoljeno bilo šta da pitaju, šta je to važno što je obeležilo naše živote i šta smo im tako značajno ostavili u nasleđe, koji i kakav odgovor će od nas da usledi?

Neće biti nikakvog rečitog odgovora, neće biti ni nadurenog ili izneverenog ćutanja, a ni, posle dubokog uzdaha, iole značajnije tišine. 
Umesto bilo čega, čuće se samo viševekovni muk, jači od bilo kakvog pitanja ili od bilo kakvog odgovora...
I ništa snažnije i jače neće odzvanjati od njega...

"Gde da kleknem, kada za mene više nijedno mesto ne postoji...
Gospode, evo moje duše i evo moje glave, budi ti krilo moje."     Z. M.