Današnji neoliberalni svet za J. P. Morgana ima samo reči hvale. Smatra se jednim od najzaslužnijih finansijera koji je utro put budućnosti...
Moguće da je to tačno, odnosno, sigurno i jeste. Ipak, koja i kolika cena je plaćena za tu budućnost?
Veo vremena prekrije mnogo toga što nije za ponos. Neki put usled mnogih okolnosti a neki put, i to poprilično često, radi namernog "zamagljivanja".
Pouzdano se zna da je Morgan bio "žedan" moći. On sam, zapravo, nije se mnogo time opterećivao, niti je smatrao da nečega lošeg ima u tome. Bio je ubeđen da je njegova misija uzvišena i da je pod direktnom zaštitom samog Boga. Uostalom, u drugoj polovini svog života predano se bavio istraživanjem večnog života...
Morgan je veoma lako uvideo na koji način je svet ustrojen. Bio je pametan, obrazovan, uporan i marljiv, sasvim dobra polazna tačka za nekoga ko će da učestvuje u menjanju civilizacije...
Na vrhu sveta, bio je potpuno uveren, trebalo je da bude on, a ispod njega ogromna većina onih drugih koji će slediti njegova uputstva. Bezimeniih i malih, jetko bi neko primetio.
Oni su, u stvari, bili tu da ispunjavaju njegove vizonarske ideje i prohteve.
U velikom broju slučajeva, zna se, progres nema cenu. Da je, zaista, tako, potvrđuje naširoko poznata Morganova prodaja pokvarenog i lošeg viskija starosedeocima Amerike.
To je, zapravo, bila odskočna daska za sve kasnije poduhvate.
Isto tako, bio je umešan u veliku korupcionašku aferu s oružjem u vreme rata između Severa i Juga. Epilog na sudu bio je povoljan po Morgana i njegova karijera je nastavila da se kreće uzlaznom linijom. Ništa nije dokazano.
Posle svakog rata sa Indijancima, Amerika je bila prosperitetnije i bogatija. U tu sliku se, dakle, savršeno uklapao i J. P. Morgan i u stopu je pratio svoju državu. Veoma često je i prednjačio u mnogo čemu...
Kralj čelika je postao kada je kupio ogromnu količinu akcija od Karnegija i veoma brzo je svima pokazao šta znači taj naziv u surovom liberalnom svetu. Naime, u pojedinim trenucima, bio je jači od same države. Željan moći, kao da je ubrizgavao svoj (otrovni?) opijum svakome na koga je naišao...
Amerika je ipak, vrtoglavo napredovala, gradila se i zapošljavala sve koji su želeli da rade. Na mesto indijanskih šatora nikle su pruge, čeličane, gradovi. Starosedeoci su završili u rezervatima. Ponekad s ustajalom hranom i zaraženim ćebadima od kojih su masovno umirali.
Grobove bezimenih radnika, koji su od bednih nadnica i gladi, umirali kao snoplje, prekrila je hladovina začetnika gesla da je sve dozvoljeno – čak i, ponekad, ono šta je zabranjeno.
Uništio je berzu – 1907. godine da bi je iste godine "spasao", nadmoćno se podsmevajući svakoj antimonopolskoj komisiji.
U jednom trenutku se bio udružio i sa Rotšildima, pokazujući svu moć bankarskog poslovanja.
Bio je neobično uspešan u ponovnom podizanju "iz mrtvih" prethodno posrnulih kompanija ili korporacija. Njegova je zasluga što su, između ostalog, osnovanje Federalne rezerve. Naravno, sve to je imalo svoju cenu a cena je bila moć koja je sve više rasla.
Tesli je pravio probleme na svakom koraku – uz pomoć Edisona. Posle se i Edisona otarasio. Njegov svet je priznavao samo svet pobednika. Pobednik je, svakako, trebalo uvek da bude - on.
Ipak, ostaće i upamćen po mnogobrojnim dobrim delima u umetnosti. Njegovom zaslugom su podignute mnoge zadužbine i učestvovao je u osnivanju Metropoliten muzeja u Njujorku. Bio je, nalik Karnegiju, mecena mnogim talentovanim umetnicima, književnicima...
J. P. Morgan je bio pravi predstavnik svoga vremena. Da nije bilo njega, sigurno bi se pojavio neko drugi sličnih ili istovetnih pogleda na svet. Uostalom, mnogi slični njemu su i pokušali da ga smaknu sa trona. Naravno, neuspešno.
Nikada se nije pokajao za dela koja je učinio. Smatrao je da je samo izabran od Boga da vodi svet ka napretku. Na takvom misionarskom putu, žrtve se podrazumevaju...
Umro je 1913. Imao je nepunih 76 godina. Večni život, kojem je tako žarko težio, nije dostigao... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар