Na prvi pogled, i to bez nekog posebnog udubljivanja, gotovo sve. Posebno, gledajući iz sadašnje perspektive, kada je status sadašnjosti podignut na neslućeni nivo i kada se čini da je vreme samo puki izvršitelj nečijih prohteva ili hirova.
Ipak, bez obzira na sve suprotne pokazatelje ili želje, neki put se epilog vidi tek za nekoliko stoleća, čak i za nekoliko hiljada godina.
Kao da je bilo potrebno baš toliko vremena da se nešto shvati, prihvati, "zaokruži" i da se, napokon, uvidi podjednaka važnost prošlosti, sadašnjosti i budućnosti...
Dovoljno je samo da neko, recimo, u nekom čudnom ili čudesnom trenutku, ustanovi da nečije pregnuće nije bilo uzaludno i da, kao svedok koji se iznenada probudio, podseti mnoge da život traje mnogo duže nego što se misli...
"Nemoć koja prati, gotovo, svaki čin stvaranja, samo je, u stvari, paradoksalna potvrda večitog preispitivanja hrabrih..." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар