Početkom 18. veka traje Severni rat između nekoliko baltičkih zemalja. Ipak, najvažniji sukob je između Karla XII i Petra Velikog. Ambiciozni švedski kralj ima aspiracije prema samoj ruskoj prestonici, jer je već odneo nekoliko velikih pobeda nad Dancima, Poljacima i samim Rusima (Narva 1700).
Sa druge strane Petar Veliki „sanja“ o izlasku na Baltik i ovladavanjem Ukrajinom koja je bila pod poljskom upravom i starom ruskom prestonicom Kijevom.
Karlo, u međuvremenu, shvata da se odlučujuća bitka za konačan ishod rata mora voditi sa Rusijom i sa svojom pobedničkom vojskom, u zimu 1708/9. godine, kreće na samu rusku prestonicu.
Petar priprema vojsku i, u isto vreme, taktikom spržene zemlje izgladnjuje i demorališe protivnika.
Uz pomoć hladne zime koja je, po svim pokazateljima, bila jedna od najhladnijih u istoriji topi se švedska sila. Nisu bile od značaja ni neke manje švedske pobede jer su Rusi uspeli da im, gotovo, potpuno poremete liniju snadbevanja. S obzirom da se radilo o ogromnom prostranstvu taj potez je imao nesagledive posledice. S obzirom na novonastalu situaciju, očekivalo se da će se napadači povući.
Ipak, Karlo, kome srčanost, umeće i talenat nisu nedostajali, odlučuje da nastavi pohod. Ubrzo je saznao da mu se nova i potpuno reorganizovana ruska vojska približava...
Odlučio je da postavi svoju vojsku u borbeni položaj da tako dočeka neprijatelja.
Švedski kralj dobija, u međuvremenu, veliku pomoć od kozačkog atamana Ivana Mazepe koji sa nekoliko hiljada kozaka stiže na bojno polje. Taj postupak kozačkog atamana Rusi su propratili s gbušanjem...
Ruska vojska je stigla pod Poltavu u sumrak 8. jula. Bio je to promišljen potez kojim se dobilo u vremenu za ostvarenje taktičke zamisli cara.
Očekivalo se, naime, da će Šveđani, zbog mraka, napasti ujutro.
Za to vreme, u noći, Petar naređuje da se napravi štit od zemljanih utvrđenja kako bi u pravo vreme usporili napad neprijatelja.
U rano jutro, kao što se i očekivalo, počeli su siloviti juriši Šveđana i kozaka. U početku su imali nekog uspeha jer su tri zemljana mini utvrđenja bila uništena. Ipak, dalje se nije moglo.
Zaustavljeni, naime, plotunima artiljerije iz 72 topa, organizovanom i jakom puščanom paljbom iz mini utvrđenja, počinju da se povlače u neredu.
Zavladala je prava konfuzija zbog neuspešnih napada i nesinhronizovanog povlačenja. Petar prihvata savet jednog od komandanata i njegova ohrabrena vojska se sjurila ka kozacima i Šveđanima. Usled silovitog juriša Poltava je oslobođena opsade i bojno polje je, neočekivano brzo, ostalo Rusima.
Potpuno demoralisani napadači doživljavaju ubrzo potpunu katastrofu i glavnina vojske se predaje 10 jula.
Inače, žrtve su bile velike i na jednoj i na drugoj strani. Vredi reći da je ruska vojska bila oko dva puta brojnija od švedske. Ipak, to ni približno nije bio odlučujući momenat u bici, jer je u bici kod Narve odnos bio jedan na prema tri. Za pobedu je isključivo zaslužna izvanredna taktika Petra Velikog. Takođe, prepotencija švedskog kralja, koji je sa nipodaštavanjem gledao na rusku vojsku, odigrala je veliku ulogu…
Karlo XII i ataman Ivan Mazepa posle bitke beže u Tursku i tako izbegavaju sramotu zarobljavanja.
Rusija je ovom ključnom pobedom stvorila sve uslove da ovlada Ukrajinom i Baltikom. Ispostavilo se da su se Petru Velikom isplatile godine ulaganja u modernizaciju ruske države.
Sa druge strane, porazom u ratu, Švedska je izgubila status velike sile. Karla XII je, posle povratka iz Turske, završio svoj burni život u ratu protiv Norvežana.
Ivan Mazepa, koga u ruskoj istoriji smatraju najvećim izdajnikom jer je prekršio zakletvu datu caru Rusije, okončao je svoj život u emigraciji.
Puškin, veliki ruski pesnik, „posvetio“ mu je posebno mesto u svojoj poemi „Poltava“.
Takođe, Petar Ilič Čajkovski se njime „bavio“ u poznatoj operi…
Ipak, uz sve što je rečeno, radilo se o čoveku koji je bio izuzetno obrazovan i hrabar. Njegovo opravdanje za izdaju je bilo da se Rusi nisu pridržavali ugovora iz 1654. godine. Tim ugovorom Rusija se, naime, obavezala da će braniti kozake od Poljaka. Danas ga, inače, u delu ukrajinske javnosti smatraju borcem za slobodu.
„Nesporazum“ traje do današnjih dana… Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар