Copy generacija ili restoran brze hrane - gotovo da nema razlike.
Prepisano, prosleđeno i - zacementirano.
Imitacija originalnosti i imitacija hrane.
I to na svim meridijanima.
Tu je i krajnje uprošćeno izražavanja - uz obilje gramatičkih grešaka. Kao i prežvakana duhovitost koja, svojom neinventivnošću, guši sve oko sebe. Veran saputnik svemu ovome je neprimerena i, ne slučajno često, na silu potencirana šokantnost koja uvek prelazi, blago rečeno, sve granice dobrog ukusa. Šokantnost je, naime, sakrivena uvek iza "realnosti koja nas okružuje".
Takođe je tu i, navodno, bezazleno čuđenje "mase" i njeno zgražavanje nad moralnim posrnućem - uz lažnu saosećajnost i cmizdrenje. Glumljenje dobrote je, naime, dovedeno do savršenstva u modernom svetu. Na kraju se došlo do imitacije "uzora", a od takve imitacije, generacijski gledano, mnoge boli glava.
Sve napisano je odlika našeg vremena. Tačnije, vrh ledenog brega koji nije ni zagreban.
Za kraj, ne bi trebalo nikako zaboraviti kokice i druge grickalice, obaveznu koka-kolu, mljackanje i sladostrasno nametanje nečije morbidnosti drugima. Uz, ponekad, frenetično i histerično navijanje. Nalik rimskom amfiteatru iz gladijatorskih vremena.
Čini se da je potpuno jasno ko, u takvim okolnostima, sedi u gledalištu a ko vodi borbu u areni.
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар